„Кустендорф“, Паолу Сорентину уручено Дрво живота

Кустурица је истакао да је Сорентино тренутно најбољи редитељ у свету зато што је развио своју поетику и језик из два најзначајнија правца европског филма.

„То је на неки начин наставак италијанског неореализма, а визуелно мислим да је такође једном ногом у поетском француском реализму. Оно што треба да се нагласи јесте да је Паоло Сорентино и писац и преводи речи преко музике на филм“, нагласио је Кустурица, додавши да сваки човек који може да напише добру реченицу, може и да сними добру секвенцу.

Оснивач „Кустендорфа“ истакао је да се тренутно преводи на српски језик Сорентинова нова књига аутобиографског карактера из које је цитирао део.

„Неуморни покровитељ самога себе и човек узнемирујуће баналности, преимућство које је у стању да измрцвари и најспремнија људска бића, као и многе друге баналне особе, брка Пантонијеву са Лолобриђидом и вечно је уверен да казује јединствене паметне ствари. Аматерски редитељ контроверзних филмчића. Што се тиче његових клеветника и подржавалаца, има сасвим јасно мишљење. Први су обузети тешким проблемима сексуланог реда, а други психолошке природе. И на крају непрестано ожалошћен, искомплексиран, тужан, плачан, склон да глуми жртву, егзотичан, на први знак повишене температуре, са сигурношћу тврди да почиње смак света“, рекао је Кустурица.

Сорентино је захвалио на награди за коју је навео да је његова прва награда за каријеру, иако му је тек 47 година. Италијански редитељ каже да се нада да ће добити још једну за други део каријере. Међутим, Кустурица га је исправио и објаснио да је Сорентино заправо добио награду за свој следећи филм.

„Врло сам срећан што сам овде и драго ми је да сам дошао хеликоптером. Надам се да ће дете у мени овде пронаћи своју радост", рекао је Сорентино и извинио се због свог енглеског језика.

Кустурица је претходно рекао да и ове године покушава у Дрвенграду да удружи велике и оне који ће тек постати велики и да овогодишње издање од свих претходних издваја идеја да се фикција претвара у стварност уз помоћ фикције.

Отварању је присуствовао и прошлогодишњи добитник Златне палме у Кану, Швеђанин Рубен Естлунд, који је испричао како га је Кустурица позвао на фестивал и послао приватни авион по њега у који он није смео да уђе из страха.

Церемонија је почела са неколико сачуваних кадрова из остварења Оковани филмом из 1918. године у којима Љиља Брик силази са плаката у загрљај руског песника Владимира Мајаковског чија је муза и љубавница била.

Изгубљени филм, по сценарију Мајаковског, послужио је као инспирација за плакат овогодишњег „Кустендорфа“, а приказани кадрови су били увод у плесно-акробатски наступ Душана Мурића и Сање Радуловић.

Све је зачињено наступом америчког гитаристе Герија Лукаса који је свирао уз неми филм Међучин Ренеа Клера из 1924. године.

Након пројекције филма Сквер, Естлунд је одржао радионицу за студенте и младе ауторе, а затим је уследио концерт јапанског бенда „Јапалкан“ који изводи српску музику.