Југослав Пантелић: На Фесту људи због којих смо се заљубили у филм

Афирмисани, познати ствараоци, управо они који су многе инспирисали да се заљубе у филмску уметност биће гости предстојећег Феста, најављује Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке и уметнички директор Феста.

Пантелић је истакао велико задовољство због позитивних критика о Фесту који је проšле године отворила дива Моника Белучи.

„Увек може боље. Припадам људима који не верују да добре критике мотивишу на већи рад јер је организација Феста велика одговорност. Међународни филмски фестивал какав је Фест зависи од доброг одабира оставарења која ће у његовим програмима бити приказана, али и од тима који организује ту филмску смотру. Срећан сам што је Фест уз 'Кустендорф' и Фестивал ауторског филма сигурна кућа за квалитетна остварења која је касније тешо наћи и у биоскопима“, рекао је Пантелић за Танјуг.

Директор Југословенске кинотеке напомиње да је година за нама била јако успешна за институцију културе коју води.

„Највећи међународни искорак ове године био је пласман нашег филма Скупљачи перја Александра Саше Петровића у програму 'Кан класик. Тај филм се после пола века вратио тамо где је све почело када је наш класик у питању уз присуство диве каква је Оливера Катарина“, истакао је Пантелић.

У локалним оквирима, за Пантелића је највећи домет Југословенске кинотеке пројекат у којем ће класици југословенске и српске кинематографије бити рестаурирани и поново приказани публици.

„Пројекат 'Вип Кинотека' траје од почетка 2017. године. Чини ме посебно срећним чињеница да смо пред крајем године приказали рестаурирану копију филма Слободана Шијана Ко то тамо пева. Намера нам је да у 2018. години приказујемо једно за другим рестаурирано класично филмско дело наше кинематографије“, објаснио је Пантелић.

Директор Кинотеке је напоменуо да је ситуација са покретним културним добрима на простору некадашње Југославије веома компликована.

„За разлику од осталих држава са социјалистичким статусом, код нас су својевремено покретна приватна добра постала приватно власништво. То нас доводи до комплексног процеса дигиталне рестаурације филмских добара, која су углавном од велике важности за нашу културу“, рекао је Пантелић.

Директор Југословенске кинотеке напомиње да се пуно прича о дигитализацији и да је тај процес јако захтеван када је у питању филмска трака.

„Вршити дигитализацију једног филма значи добити дигитални фајл једнаког квалитета какав је био негатив. Најбоље је да имате негатив филма за његову дигиталну рестаурацију, како би се добио идентичан квалитет као и филмска трака. То је процес у којем ће немали број људи радити на отклањању недостатака који могу бити скидање прашине али и неутралисање неког физичког недостатка слике. Пожељно је и ангажовање оригиналног директора фотографије на дигитализацији неког остварења.“

Према његовим речима, српска кинематографија је у специфичном моменту.

„Постоје аутори који не повлађују савременим политичким тенденцијама. Такав приступ филму често наилази на препознавање људи који одлучују шта ће бити приказано на светским фестивалима. Фестивали су сигурна кућа за добре филмове и драго ми је што у њиховим програмима постоје и филмови српских аутора“, нагласио је Пантелић.

Осим филмских пројекција, у згради Југословенске кинитеке било је џез концерата, отваране су изложбе, организоване трибине посвећене седмој уметности.

Пантелић каже да су различити програми обавеза елитне институције културе каква је Југословенска кинотека.

„Није реч о осмишљеној стратегији већ о нормалности и осећају за тренутак и време. Филм је сублимација свих уметности и све што може да афирмише идеју о епохи када остварења настају, добродошло је у Југословенску кинотеку. Трудимо се да публици приближимо значајне ауторе, заборављене значајне ауторе, ауторе које време у којем су стварали није препознала. У нашим архивима су значајни документи времена и различити програмима ми ћемо их учинити доступнијим јавности“, закључио је Пантелић.

број коментара 0 пошаљи коментар