Кампиљо: Уплашиле су ме реакције људи на мој филм

Политичари у Француској 1992. године ништа нису чинили да зауставе епидемију сиде и многи моји геј пријатељи, затвореници, проститутке умирали су остављени од свих, рекао је Танјугу Робен Кампиљо француски редитељ и овогодишњи добитник Гран прија Канског фестивала, пре пројекције његовог филма „120 откуцаја у минуту" вечерас у Дому омладине Београда.

Робен Кампиљо је стигао у Београд на позив организатора фестивала "Мерлинка" у чијем програму је нашло место и оставрење 120 откуцаја у минуту.

Кампиљов филм је француски кандидат за награду Оскар и номинован је за најбољи европски филм од стране Европске филмске академије.

Француски редитељ је истовремено и успешни сценариста који је написао сценарија за све филмове које је и режирао, као и за филм Између зидова који је 2008. године освојио Златну палму и био номинован за Оскара за најбољи страни филм.

Многи филмски критичари предвиђају да ће 120 откуцаја у минуту бити номинован за Оскара за најбољи страни филм. 

Кампиљо је истакао да организацији „Act Up" у Паризу прикључио 1992. године у моменту када епидемија сиде траје већ десет година.

„Организовали смо бројне акције против опште назаинтересованости за епидемију сиде. Политичари и Француској 1992. године ништа нису чинили да зауставе епидемију сиде и многи моји геј пријатељи, затвореници, проститутке умирали су остављени од свих", напоменуо је Кампиљо.

Пре шест година одлучио је да сними филм о свом искуству боравка и деловања у организацији и „Act Up" у Паризу.

„Нисам желео да направим документ о том времену, већ сам снимио остварење о својим осећањима и енергији док смо алармирали људе да сида представља велики проблем за свет и француско друштво", нагласио је Кампиљо.

Цењени редитељ напомиње да се није надао награди на филмском фестивалу у Кану.

„Нисам имао времена да направим дистанцу од филма пре него што смо са њим дошли у Кан. Просто, завршио сам га у последњем тренутку који је дозвољавао пројекцију остварења 120 откуцаја у минуту у Кану. Када сам видео реакцију публике и критике на филм било ми је драго, а истовремено сам се и уплашио. Нисам ни помишљао да је оствариво да мој филм добије награду. Оголио сам свој живот у филму и није ми било свеједно да ме тако 'откривеног' људи виде", истакао је Кампиљо.

Кампиљо је први пут дошао о Београд и како каже јако му је важно да учествује на фестивалу какав је „Мерлинка".

„Јако су пристојни људи овде које сам срео. Чувени редитељ Брус Ла Брус је овде. Једва чекам да попричам са публиком после филма. Сада пада снег у Београду, па нисам имао прилике да обиђем град, али вратићу се јер има план да боље упознам земље источне Европе", навео је Кампиљо.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво