Милена Марковић отворила ФАФ – и даље млад, свеж и жесток

Драмска списатељица, сценаристкиња и песникиња Милена Марковић отворила је вечерас у Дому омладине Београд 23. Фестивал ауторског филма, истакавши да је тај фестивал и даље млад, свеж и жесток и да постоји да би сваке године приказао један филм који ће неком променити живот и померити границе.

Милена Марковић се присетила да је као млада била на првом ФАФ-у.

„Ја више нисам млада, али фестивал јесте зато што се мења, учи, бунтован је, храбар је и уме да изненади. Ту сам гледала Ларса фон Трира, Балабанова, Каурисмакија, Сукурова, Ханекеа и разне друге који су ми променили живот. Неки су ме збунили, неки наљутили, око неких филмова сам и данас збуњена“, признала је Марковићева.

Наглашава да ФАФ није ревија, ни пресек, ни смотра, да успех и престиж нису његов циљ.

„Он постоји да би учествовао у историји стварања филмова, да би сваке године показао један филм који ће неком променити живот и померити границе, филм који ће неког збунити, уплашити, наљутити“, истакла је Марковићева.

Ове године ФАФ је у знаку 1967. године, те ће у оквиру истоименог програма бити приказано 11 југословенских филмова насталих те године.

„Фестивал је ове године посвећен нашим великим редитељима који су директно учествовали у креирању светске филмске историје. Неки од њих су овде са нама, а ту сте и ви који ћете уживати у уметности и једног дана правити филмове који ће мењати животе. Можда смо ми мали, али нам приче могу бити велике и тако у име оних којих више нема и вас који долазите, проглашавам овај фестивал отвореним“, рекла је Марковићева.

Председник Савета фестивала Срђан Голубовић изразио је задовољство што ФАФ отвара уметница у чијим делима се осећа „дух '67. и црног таласа“, бунта и неприхватања, аутентичности, дух Џимија Барке кога је у филму Кад будем мртав и бео тумачио Драган Николић који се налази и на плакату фестивала.

„Дух '67 нас подсећа да смо били део велике кинематографије и културе, толико велике да су у једној години настали Скупљачи перја Александра Саше Петровића, Јутро Пурише Ђорђевића, Љубавни случај службенице ПТТ-а Душана Макавејева, Буђење пацова и Кад будем мртав и бео Живојина Павловића“, рекао је Голубовић.

Подсећа да је исте године у Хрватској снимљен филм Бреза Анте Бабаје, а у Босни Мали војници Бахрудина Ченгића.

„Можда још важније је било што је та кинематографија предосетила, наговестила и антиципирала 1968. годину која је променила свет, окренула га наглавачке, годину промене, побуне и заједништва“, приметио је редитељ.

Занимљиво је, сматра Голубовић, да је 50 година касније у филмовима које ћемо гледати на Фестивалу ауторског филма савремени филмски јунак потпуно другачији човек од јунака тог доба.

„Савремени филмски јунак је човек без храбрости да мења свет око себе, човек који живи у сталном страху од губитка посла, а који на леђима носи терет кредита. То је човек изгубљеног достојанства, заборављених идеала, без емпатије солидарности, отуђен, усамљен, себичан, потпуно другачији јунак од донкихотовског, бунтовног јунака као што је био Џими Барка“, истакао је Голубовић.

Директор ФАФ-а Игор Станковић рекао је да смо већ две деценије сведоци да је то скроман, неупадљив фестивал без црвеног тепиха, али увек са пуним салама и публиком која га искрено воли.

„Фестивал чине људи који учествују у његовом стварању и када га воле онолико колико га они воле, онда и чудне ствари које се десе, одушеве вас као када вам прошлогодишњи победник јави да ће доћи када добије азил у Америци, што ће се десити за 10 година или када киргијском редитељу, председнику жирија, пар дана пре почетка треба да обезбедите визу тамо одакле долази, а то је Токио“, испричао је Станковић, насмејавши посетиоце у Дому омладине.

Наглашава да је ФАФ изузетно мали фестивал по буџету, али огроман по свом значају и поручио да ће упркос скромној помоћи коју добијају од Министарства културе и Града Београда опстати у деценијама које долазе због публике.

Дух 1967. године, тренутка највеће досегнуте слободе, креативности и различитости у историји нашег филма, водио је селекторе у састављању програма ка ауторима довољно одважним да померају задате границе и довољно бунтовним да доводе данашњи поредак у питање.

Током девет фестивалских дана у 11 биоскопских дворана публика ће имати прилику да погледа 91 филм што је рекордан број, а фестивал ће угостити више од 30 аутора, продуцената и селектора програма из целог света.

Од 22 филма у Главном програму, девет се такмичи за Гран при „Александар Саша Петровић“, који ће доделити жири у саставу: киргијски редитељ Актан Арим Кубат, селектор канских програма „Известан поглед“ и „Кинофондација“ Лорен Жакоб и директорка програма АЦИД Фабијена Анкло.

Редитељ Слободан Шијан одабраће најсинематичнију секвенцу у играном филму коме ће припасти награда професора Владе Петрића, која се додељује у част Славка Воркапића. 

Ту су и програм „Храбри Балкан“, "Bande A Part", "Focus France".

ФАФ је и ове године домаћин регионалног едукативног програма Института „Гете“ "First Films First“ и Француско-српских сусрета.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво