Петровић: Системи нас праве истима

Када кажем систем мислим на све системе са којима се сусрећемо, од породице која покушава да угуши индивидуалност детета, уклапајући га у некакве калупе. Касније се то наставља кроз школу, једног дана почнемо то да радимо сами себи и својој деци и чини ми се да је то круг из кога је тешко изаћи, каже Петровић у интервјуу Танјугу.

Како истиче, филмом Исти, на неки начин, жели да скрене пажњу сваком од нас у којим тренуцима морамо поштовати одређене системе вредности, а у којима треба да тежимо некој унутрашњој слободи.

„Овај филм бави се истраживањем релативности слободе човека, јер сваки човек каже да је слободан, али када боље размисли, види да је већина ствари које каже или учини током дана заправо само резултат не личног, унутрашњег, жеље и потребе, него више очекивања оних других који нам постављају захтеве“, истакао је аутор.

Петровић испитује релативност слободе успостављајући паралелу између затворског система и ширег друштвеног контекста.

„Тражили смо те неке исте ситуације које су са оне стране затвора, које препознајемо и ми овде, и успостављајући те исте радње, карактеристичне и за једне и за друге (у затвору и изван затвора), сугерише се идеја да смо сви исти, односно да нас системи праве да морамо да будемо исти“, објаснио је Петровић.

На почетку, осуђеници су у крупном плану, они се касније губе у једном делу филма доминирају простори, општи планови, да би се на крају филма потпуно изгубили људи и остали празни простори.

„На крају, јер је афирмативна идеја, кроз те ликове људи који се појављују у филму, враћамо се и уливамо наду, енергију и снагу коју свако од нас може пронаћи и наћи излаз из свих притисака који нас свакодневно заокупљају“, навео је Петровић и додао да верује да постоји излаз за сваког од нас у нама самима, само треба осмислити начин.

„Свако треба да пронађе у себи снагу, ту дивљу енергију, да пронађе излаз из тог сукоба између система и индивидуланости којој свако од нас тежи“, поручује Петровић.

Према његовим речима, снимање у затвору био је изазов за њега као редитеља и продуцента и за целокупну екипу, јер с једне стране то је простор у коме су строга правила, која се морају поштовати, а с друге стране документарни филм је такав да подразумева неку врсту спонтаности, хватања тренутка.

„Мени је најтеже било да направим баланс, а опет да пренесем емоцију и атмосферу живота у таквом амбијенту“, објаснио је Петровић и додао да је снимање трајало 10 дана, чему је претходило осам месеци истраживања.

Филм Исти у трајању од 16 минута имаће пет пројекција на Међународном фестивалу документарног филма у Амстердаму на коме су аутори из Србије последњи пут учествовали пре шест година.

Петровићево остварење ће бити у конкуренцији са још 14 филмова, а победник у тој категорији аутоматски се квалификује за номинацију за Оскара.

„Наћи се међу 15 документарних филмова из целог света, одабраних међу 1.000 пријављених, успех је сам по себи. Награда је бити тамо, погледати шта други раде, пронаћи нову тему и инспирацију за нови филм“, закључио је Петровић.