Почиње Међународни фестивал етнолошког филма

Музејски саветник у Етнографском музеју и коселектор програма Весна Душковић рекла је на конференцији за новинаре да је са колегиницом Љиљаном Гавриловић имала обиман посао да погледа 160 филмова пријављених за фестивал и са жаљењем констатовала да је домаћа продукција из године у годину све слабија.

Душковићева је приметила да је и међу студентским филмовима видљива разлика између домаћих и иностраних остварења и док су страни филмови одлично осмишљени, са извенаредном камером, монтажом и режијом, код српских остварења се види да су „рађени помоћу штапа и канапа“.

Овогодишњим програмом доминирају филмови о положају жена и маргиналних група, многи се баве преиспитивањем родних улога и сексуалности и, како је Весна Душковић истакла, приликом прављења селекције, жеља је била вратити се правим етнолошким и антрополошким темама, а политику оставити за друге фестивале.

Љиљана Гавриловић, ванредна професорка Филозофског факултета у Београду и научна сарадница у Етнографском институту САНУ, каже да би требало домаће филмове извући из такмичарског програма како би било могуће наградити их и тиме можда подстаћи продуценте да више снимају.

Професорка Гавриловић је такође приметила много филмова о егзотичним крајевима што даје додатну интересантност фестивалу.

Осим такмичарског, информативног и студентског програма, извршни директор фестивала Саша Срећковић је најавио и посебне програме.

У сарадњи са Универзитетом Свинбурн и Регионалним уметничким центром „Баркли“ биће представљена аустралијска кинематографија, а у сарадњи са Балканским документарним центром из Софије биће организована радионица Нове технологије и нематеријално културно налсеђе и "pitching forum".

Срећковић је скренуо пажњу и на филм Као што иду ђевојке о последњој вирџини у Црној Гори, који је снимљен у сарадњи Етнографског музеја у Београду и Колеџа „Колумбија“ у Чикагу, а биће предстваљени и најбољи видео-портрети у трајању од три минута, снимљени мобилним телефоном, који су одабрани на конкурсу.