Дејвид Расел: Кустуричине филмове је болно гледати

С озбиром на то да је ожењен Српкињом Машом Марјановић, Расел није први пут у Србији, посећује супругину фамилију у Нишу и упознат је са српском кинематографијом, а овога пута борави у Београду као гост Културног центра „Калеидоскоп“.

„Кустурица је један од најбољих редитеља овде, али прави приче које америчка публика не може да разуме, са специфичном политичком софистицираношћу осликава догађаје и неке његове филмове је болно гледати“, истакао је Расел који ће наредних дана у Културном центру „Рекс“ држати мастер-клас „Режија пре снимања“, намењен професионалцима и студентима уметничких факултета.

Расел се у интервјуу Танјугу присетио свог првог доласка у Београд и разговора са америчким дипломатом.

„У једном тренутку ме је повукао у страну и рекао: 'Знаш, овде сам пет година и стварно не разумем ове људе. Не капирам, шта је то са тим српским духом. Ја сам се наравно насмејао и предложио сам му да погледа Кустуричине филмове како би боље разумео Србе и њихову културу. Моћ, страст, осећај за љубав исијавају из његових филмова и то је пример како редитељ може постати представник целокупне културе“, истакао је.

Расел је радио на више од 80 филмова, од првог - Ратова звезда: Повратак Џедаја, који му је отворио врата у свет филма, преко Терминатора 2, Мулен ружа, Нарније, Бетмена, Вулверина, Господар и командант, Боја пурпура, до најновијег остварења из франшизе Пирати са Кариба, сарађујући са Џорџом Лукасом, Стивеном Спилбергом, Џејмсом Камероном, Мартином Кембелом, Питером Виром, Тимом Бартоном.

Примећује велику доминацију милитаризма у савременом америчком филму као одраз тренутне политичке ситуације у САД.

„Мека моћ је прави израз за Холивуд. Не смемо да заборавимо да је филм веома утицајан медиј и да он увек укључује много социјалних и политичких елемената. Изненађује ме колико је присутан милитаризам у савременом америчком филму, али је то одраз политичке ситуације у САД“, рекао је цењени уметник.

Холивуд је, подсећа Расел, увек био веома осетљив на то и често се дешавало да се филмови снимају мимо намере и идеје аутора по захтеву политичких ентитета.

„То је тренутно скоро доминантно у САД-у и много порука које долазе из холивудских филмова су негативне и екстремне“, примећује Расел.

Ипак, радује га, како каже, чињеница да полако почиње да опада утицај Холивуда на глобалну филмску индустрију и запажа да се захваљујући дигиталном добу чују гласови филмских стваралаца из различитих крајева света, што отвара врата младим уметницима да пронађу своју публику.

Тешко му је да издвоји филмове који су му били најинспиративнији, али је ипак поменуо свакако Лукасово остварење Ратови звезда: Повратак Џедаја, истакавши да успех те франшизе лежи у универзалној причи о победи светла над тамом која превазилази све културлошке разлике и границе.

На конференцији за новинаре присетио се да је крајем седамдесетих година био међу онима који су чекали у редовима да би видели први филм Ратови звезда да би нешто касније добио прилику и да ради на једном од филмова.

„Људи су били жељни херојске приче у којој добро побеђује зло и Лукас је успео да створи причу која допире до срца људи превазилазећи све разлике. Као што је 'Кока-кола' препознатљива људима од Азербејџана преко Алжира до Авганистана по свом знаку, тако су и Ратови звезда постали препознатљив симбол широм света“, истакао је велики фан оригиналне трилогије Ратова звезда.

Потпуно јединствено искуство му је био филм Мулен руж због свог позоришног ефекта, а Танјугу је открио да му је најтеже пала сарадња са Џејмсом Камероном на филму Терминатор 2. Међутим, није желео да наведе разлоге.

„Он има моћније адвокате од мене“, кроз смех је додао познати уметник.

Каже да данас имају проблем због визуелних ефеката који су постали врло креативно средство, али истовремено се злоупотребљавају.

„Постало је могуће направити скоро све, али редитељ има одговорност да контролише визуелне ефекте. Уколико то нне уради, визуелни ефекти могу измаћи контроли и филм постаје визуелни спектакл, али без икаквог смисла у погледу приче“, рекао је он.

Расел ће 22. и 23. септембра одржати мастер-клас посвећен сториборд уметности, а захваљући „Нордеусу“ прилику да бесплатно присуствују његовом предавању добила су 44 студента уметничких факултета из Београда, Новог Сада и Хрватске.

„Сторибординг је на неки начин тајна вештина. Нема много курсева у уметничким школама посвећених тој вештини. Углавном уметници развијају ту вештину у компанијама посвећеним анимацији, а последњих година махом долазе из света комјутерских игрица“, рекао је Расел, додавши да својим мастер класом жели да попуни ту рупу у образовном систему.