Нови филм Младена Ковачевића о Деда Мразовој скривеној радионици

„Ију је један од најразвијенијих кинеских градова, делује као кинески Дубаи. Испред семафора су 'масератији', 'ферарији', нешто што ми из Србије тешко можемо да замислимо, а плате радника у тим фабрикама су између 600 и 1.500 евра“, каже Ковачевић познат по остварењима Анплагд и Зид смрти и тако то.

Перспектива аутора који долазе из Источне Европе и Србије и снимају филмове у Кини, како Ковачевић примећује, много је другачија него перспектива аутора који тамо одлазе из Западне Европе и који се углавном ослањају на исте стереотипе и баве се темама велике популације, јефтине радне снаге, смогом.

„Аутори из овог дела света, у Кину одлазе из чисте радозналости у потрази за неким великим занимљивим причама. У овом филму ми се бавимо животом радника у тим кинеским фабрикама, који су углавном мигранти, пошто Кина има око 200 милиона радника миграната који путују тамо где су плате највише, а радна снага најпотребнија“, испричао је Ковачевић медијима.

Он је прецизирао да се бави „радницима који живот проводе у паралелном универзуму божићних фабрика града Ију“, а идеју за филм је добио из пријатељеве приче.

Кина се, како каже, прилично неравномерно развијала и постоје економски центри, међу којима је и Ију са највећим тржним центром у свету који има више од 75.000 продавница.

Ковачевић истиче да скоро сваки украс који видимо на јелци у Њујорку, Москви и Београду прави се у Ијуу.

Радници су из разних делова Кине и пошто говоре различитим дијалектима и не разумеју се међусобно, осим када говоре мандарински, они се групишу по фабрикама тако да буду из истог региона.

„Суштина овог филма јесте управо то што су те фабрике као сурогати за неку нормалну породичну атмосферу какву ми овде имамо. У тим фабрикама раде најбољи пријатељи, упознају се момци и девојке, ту се формирају породице, деца расту у истим тим фабрикама“, испричао је Ковачевић.

„Ију се налази око 300 километара од Шангаја и топао је, скоро тропски град, а производи капе за Деда Мраза и новогодишње украсе, па је још занимљивије то снимити у летњим месецима“, рекао је Ковачевић, који очекује да филм заврши крајем 2018. или током 2019. године.