Рјуичи Сакамото за РТС: Када сам постао активиста мислили су да сам полудео

Довољно је рећи Соларис, Срећан Божић, господине Лоренс, Последњи кинески цар за чију је музику добио Оскара, Чај у Сахари, Мали буда. Заједнички именитељ антологијских филмова с потписом Бертолучија, Шлендорфа, Де Палме, Стоуна, Алмодовара је јапански композитор са њујоршком адресом.

Рјуичи Сакамото је већ четири деценије и писац, пијаниста, глумац, активиста. Еволуција његове музике награђене Златним глобусима, Греми и БАФТА наградама, поклопила се са животним путовањима.

После катастофе у Фукушими, постао је икона у друштвеном покрету Јапана против нуклеарне енергије о чему, као и о својој болести говори у интимном портрету уметника и човека, документарцу Рјуичи Сакамото кода.

Гласан антинуклеарни заговорник и активиста постао је, како каже у ексклузивном интервјуу за РТС, много пре него што се разболео: „Раних деведесетих заинтересовао сам се за питање животне средине. Кадa сам почео да указујем на опасности, људи су мислили да сам полудео. Осећао сам одговорност да се огласим. Сада су нуклеарна питања врло озбиљна, али имамо и много других политичких и друштвених проблема са животном средином“.

Композитор који ослушкује свет у коме у живимо, после болести вратио се стварању. Сакамотоов велики повратак био је у оскаровском филму Повратник са Леонардом Дикапријом.

Од пионира техно-поп и хаус музике, на компоновање за велики екран прешао је захваљујући улози у филму Нагисе Ошиме.

„Још у шеснаестој години сам заволео филмове култног редитеља Нагисе Ошиме. И Годарове. И после скоро двадесет година, сан ми се остварио. Ошима ме је позвао да глумим у филму Срећан Бoжић, господине Лоренс са Дејвидом Боувијем. Одушевљено сам прихватио улогу, али га и замолио да пишем музику за филм. Рекао је 'Да, учините то'“, прича Сакамото.

Славни композитор истиче да и у овим годинама, као 65-годишњак, још тражи нешто ново: „Урадио сам много тога у прошлости, али радознао сам и будућност ме још више занима. Тражим путовање на непознато место. Не могу вам рећи које, јер га још нисам пронашао“, нагласио је оскаровац.

Рјуичи Сакамото је пример да музика нема границе, уметник вођен макро и микро светом, који је захваљујући креативној и животној снази способан да осим инструмената ствара било којим алатом попут Гајгеровог бројача.