Бјелогрлић: У „Сенкама над Балканом“ нема класичних позитиваца и негативаца

Нова серија продуцента и редитеља Драгана Бјелогрлића „Сенке над Балканом“ премијерно је приказана синоћ на 23. филмском фестивалу у Сарајеву, а истовремено ће се од октобра емитовати на националним телевизијама у Србији, РС, Македонији, БИХ, Словенији, Црној Гори и Русији.

Од када је прошле године филмски фестивал у Сарајеву у свој програм уврстио и представљање серија, Сенке над Балканом су први ТВ серијал који представља остварења из Србије, а карте за синоћњу премијеру су распродате још пре два дана.

Драган Бјелогрлић се овог пута представља историјским кримитрилером чија је радња смештена у бурни период краја двадесетих година 19. века, који се завршио увођењем шестојануарске диктатуре.

Историјска фикција помешана са жанровима трилера и мистерије у центар пажње ставља Београд тог доба као раскрсницу путева на којој се укрштају и сукобљавају интереси са различитих страна света.

У разговору за Танјуг, уочи пројекције серије у Сарајеву, Бјелогрлић је указао да је реч о можда чак и прединамичној серији, чији су ликови живописни, контроверзни и где нема класичних „позитиваца“ и „негативаца“.

„Неко ко вам се на почетку серије учини да је јако добар, испадне на крају да и није баш тако и обрнуто. Сада, када се све завршило, жао ми је што се неким ликовима нисам више бавио, пошто сам их 'открио' радећи“, рекао је Бјелогрлић.

Поред Драгана Бјелогрлића, који игра главну улогу, у Сенкама над Балканом гледаћемо и Андрију Кузмановића, Гордана Кичића, Жарка Лаушевића, Марију Бергам, а ту је и међународна поставка, коју чине славни руски глумаци Александар Галибин и Андреј Зибров, као и овдашњој публици добро познати Горан Богдан, Бојан Навојец, Тони Михајловски и Петар Арсовски.

„Имао сам импозантну глумачку екипу из целог региона, као и руских глумаца, пошто је и руски елемент доста уткан у целу причу“, наводи Бјелогрлић.

Бјелогрлић је синоћ први пут „осетио“ реакцију публике. То је, како каже, занимљиво пошто су ретке прилике када они који раде серије могу да присуствују непосредном контакту публике и њиховог дела.

На питање да ли серија може да заинтресује најширу публику и да се приказује ван граница, Бјелогрлић каже да му то и јесте била идеја, да серију у наративном, сценаристичком и визуелном смислу направи тако да буде занимљива и људима који не знају где се налази Балкан.

Будући да су га неке компаније већ контактирале у вези са светском дистрибуцијом, чини се да то неће бити немогуће.

„Ако би се то десило, сматрао бих да сам успео - да серија заживи на неким другим просторима, не само овде где је логично да заживи“, истиче Бјелогрлић и додаје да би сви добро платили одговор на питање чиме може да се заинтригира светска публика.

Један од тих одговора се може потражити и у томе како је Балкан препознат, а препознат је као једна врста јужне Америке у Европи, доста нестабилно подручје где се преплићу сива зона, бизнис, криминал и различити утицаји политике.

„Мени је једном један човек када је гледао и хтео да купи Монтевидео рекао 'Невероватно, правите тамо неке романтичне филмове, лепе, а ми очекујемо са Балкана неке Сопранове. То је нама Балкан'“, прича Бјелогрлић.

Према његовим речима, Монтевидео је било једно освежење, јер је био бајка, а ова серија може бити занимљива, јер је напети трилер са елементима мистике.

Одговарајући на питање да ли се историјски догађаји могу кроз серију сагледати из другог угла, Бјелогрлић напомиње да је за њега филм „више од живота“ и да не воли да ради теме које су документаристичке.

„Увек правим да је филм мало узвишен, да су моје приче мало изнад тла, тако и ово. Ово је једна фикција која је базирана на неким историјским догађајима, историјским личностима жанровски обојена. Мислим да ће то можда бити тај неки нови стил не само у Србији него у целом овом делу Европе“, оценио је Бјелогрлић.

Серија ће се на националним телевизијама приказивати „као некад, недељом у 20 сати“, а имајући у виду и чињеницу да ће улоге тумачити глумци из целог региона, поставља се питање - могу ли уметници да уклоне „сенке над Балканом“, на које Бјелогрлић одговара: „Ја сам се надао да ће се то дестити много раније. У 2017. години је вест да ће се једна српска серија приказивати у целом региону, а ја сам сматрао да ће то бити нормално већ 2008. године. Још увек је тај утицај политике толико јак да не иде то ни близу оном брзином каквом би могло да иде“.

Драган Бјелогрлић каже да је његово искуство као и искуство сваког обичног човека, да увек у реалности доживљава нешто друго од онога што гледа у информативним емисијама, било којим.

„Вама делује да се овде и даље одвија неки тихи рат, а у реалности, животу, ви то не осећате и то је та једна од контровернзих сенки која које никако не напуштају Балкан и зато ми још живимо у сенкама те неке контроверзне политике која никако да напусти ове просторе“, закључио је Бјелогрлић.

Сценарио за серију су, према филмској причи Стевана Копривице, написали Даница Пајовић, Дејан Стоиљковић, Владимир Кецмановић и Драган Бјелогрлић, а музику и овог пута потписује Мањифико.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 21. септембар 2024.
24° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи