РТС-ов „Заборављени адмирал“ премијерно приказан у Кинотеци

Премијера документарног филма „Заборављени адмирал“ о британском адмиралу Ернесту Трубриџу, који је рађен у продукцији РТС-а, Амбасаде Велике Британије у Београду и Министарства одбране РС одржана је вечерас у просторијама Југословенске кинотеке у Узун Мирковој улици.

Филм се бави биографијом адмирала Уједињеног краљевства који је као командант Британске мисије у Београду дошао у главни град Краљевине Србије почетком 1915. године и остао са српском војском до јуна 1919. године. 

Пре пројекције филма публици су се обратили амбасадор Велике Британије Денис Киф, в. д. директора Телевизије Србије Илија Церовић у име РТС-а и државни секретар у Министарству одбране Републике Србије Ненад Нерић. На пројекцији су говорили и праунук адмирала Трубриџа, сер Том Трубриџ и ауторка филма Слађана Зарић.

Званице на премијери били су и начелник Генераштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, војни аташеи, чланови дипломатског кора (представници земаља савезника), генерали, официри, принц Александар Крађорђевић и принцеза Катарина, као и историчари.

Ауторка филма и идејни творац пројекта је Слађана Зарић, уредник у Информативном програму РТС-а.

Прича о адмиралу Трубриџу је уједно и занимљива прича о историји српске војске током Првог светског рата. Припадници Британске мисија на Дунаву заједно су са савезничким руским и француским јединицама успели да Београд одбране од бомбардовања са аустроугарских ратних бродова монитора.

Занимљиво је и да Трубриџ са својим морнарима прелази у офанзивну акцију и тада у Земуну први пут у светској историји користи торпеда у рекама. Са брода који су Британци допремили у Београд (Срби су га звали Терор Дунава или Шалупа) торпедована је макета (мада се тек касније сазнало да је то била макета не прави брод) монитора.

Адмирал Трубриџ се повлачио са српском војском преко Албаније и од стране српске команде постављен је за команданта евакуације српске војске са албанске обале, у Светом Јовану Медовском. Септембра 1916. године постао је лични саветник регента Александра за војна питања.

Он је био једна врста дипломатског аташеа који је бранио и залагао се за српске интересе у Великој Британији и Француској. Са српком војском долази 1918. године у ослобођени Београд и тада игра веома важну улогу око формирања нове морнарице и речне флотиле. Са Србима остаје до 1919. године када одлази у Будимпешту и постаје британски делагат, а потом и председник Дунавске савезничке комисије. Био је близак пријатељ регента Александра.

Адмирал Трубриџ потиче из веома угледне британске аристократксе породице која у својој 250 дугој традицији има четири адимрала и два капетана брода. Први адмирал Трубриџ ратовао је са Хорацијем Нелсоном у Трафалгарској бици. Ернест Трубриџ пре него што је дошао у Београд заузимао је веома значајне функције у Великој Британији: био је први секретар Адмиралитета на чијем челу је тада био Черчил, био је на почетку Првог светског рата други човек британске флоте на Медитерану.

У Београд је дошао по казни. Проблем је настао око Галипољске битке када је адмирал Трубриџ, у скалду са наређењима које је добио из Адмиралитета, пропустио два немачка брода у Средоземљу (Бреслау и Гобен).

У Британији се веровало да је долазак та два велика ратна брода у Турску довео до пораза на Галипољу. Морнарички суд је заседао и Трубриџа ослободио кривице. Черчилу је неко морао да буде крив и ето тако смо у Србији добили 1915. године адмирала аристократског порекла.

Телевизијска премијера филма очекује се на јесен заједно са публикацијом Дневника адмирала Трубриџа. Штампано издање је део пројекта Заборављени адмирал, такође у копродукцији Министарства одбране, РТС-а и Амбасаде Велике Британије. Документарни филм биће део ДневникаДневници до сада нису никада публиковани и нису познати српској јавности.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. април 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво