Велико интересовање за српске филмове у Кану

Влажност Николе Љуце, Реквијем за госпођу Ј. Бојана Вулетића, Транзиција Милице Томовић, Камен у руци Стефана Иванчића неки су од српских дугометражних и кратких играних филмова који се приказују на Канском фестивалу у програму који организују редитељи за редитеље, тачније Асоцијација за дистрибуцију независног филма, која је на престижном фестивалу присутна већ 25 година.

Ове године у фокусу је група редитеља из Србије окупљених око београдског Фестивала ауторског филма.

Редитељ Владимир Перишић истиче да је југословенски филм у Француској имао своју публику, коју српски филм мора да изгради, поново.

„Надам се да је ово увод у повратак српских филмова, не само у Кан, него у дистрибуцију у француским биоскопима“, додаје Перишић.

„Чини ми се да је то нешто што ће бити директан бенефит, не само за нас који смо сада овде него и за будуће редитеље и будуће филмове“, сматра редитељ Бојан Вулетић.

Редитељ Никола Љуца наводи да се сада заиста дешава неко ново интересовање, нека нова инекција адреналина, конкретно за домаће филмове.

У Кану је потписан Уговор о сарадњи између француског Националног центра за кинематографију и покретне слике и Филмског центра Србије. То подразумева развијање међународних копродукција, организовање сусрета продуцената, а важне ставке су и филмско наслеђе, аудио-визуелно образовање, институционална размена и заједничка борба против пиратерије.

Упркос мерама обезбеђења подигнутим на највиши степен, синоћ је евакуисан део фестивалске палате и први пут означена узбуна због потенцијалне терористичке претње која се, на срећу, показала лажном.