„Козје уши“ премијерно 25. априла у Центру „Сава“

„Често се дешава да читаоци кажу да филм није оно што су они замишљали док су читали књигу, али није ни оно што сам ја замишљала док сам писала оно што су они мислили. То су увек бескрајне интерпретације. Свако у продукцији, глумци, редитељ.... сви имају своје интерпретације, и наравно на крају публика“, рекла је Владислава Војновић на конференцији за новинаре.

Ауторка романа примећује да нико у Србији данас не живи лако.

„Наша јунакиња је неко ко покушава да се искобеља из ситуације у којој је и, што је најважније, на крају одлучује да и она има права на срећу“, истакла је сценаристкиња и продуценткиња по чијој књизи је филм снимљен.

Филм Козје уши јесте дирљива прича о борби баке Стојанке са суровом данашњицом и свим притисцима друштва у којем живимо.

Главну јунакињу стицајем околности из града и студија давне 1968. године живот је вратио у родно село и сада, у својим шездесетим годинама, у јужном Банату одгаја унуке, 14-годишњу Софију и шест година млађег Стевана, чији су родитељи отишли у иностранство трбухом за крухом.

Стојанка се не уклапа у типичан сеоски миље, па ће њен карактер у судару са средином у којој живи дати много повода за смех, а филм чини низ занимљивих ситуација, јер Стојанка покушава да преживи како зна и уме.

Син и снаја не шаљу паре, а и ретко се јављају, па она кроз низ трагикомичних ситуација покушава да купи унуки нове патике, унуку жељени бицикл, на кући поправи кров који прокишњава. Зато се труди да заради гледајући у шољу, намештајући ишчашене руке и ноге, остављајући замке за зечеве у шуми...

Главну јунакињу, савемене драме са примесама комедије Козје уши, кроз низ анегдота и необичних ситуација, оживљава Горица Поповић.

„То су жене, људи који имају велике проблеме емотивне и које покушавају да реше свако на свој начин", објашњава Горица Поповић.

Глумица истиче да су филм правили скоро две године.

„То нам је наша кинематографија. Треба много времена да се једна беба роди. На срећу, она се на крају родила“, приметила је глумица.

Како је навела, много ради у позоришту, има често премијере у Атељеу 212, те није ни имала осећај да је нема на филму.

„Било ми је дивно што сам била одсутна месец дана из Београда“, истакла је позната глумица и додала да је њена Стојанка „жена са много тајни, способности, снажна, која покушава да ту децу сачува и изведе на прави пут“.

После биоскопске дистрибуције Козје уши биће приказане на РТС-у као филм и серија.