Документарац о легенди порно-филма на Фесту

Један од њих је и документарни филм Сафари контроверзног Аустријанца Улриха Зајдла, који се у свом остварењу бави добростојећим белим туристима који иду у Африку како би себи приуштили лов из забаве.

Кроз узнемирујуће секвенце и сирове интервјуе, тај редитељ још једном доказује невероватну способност разоткривања мрачне, па и духовите, људске природе.

Говорећи о великанима, не смемо заборавити јужнокорејског редитеља Чан Вук Парка, који се филмом Слушкиња враћа у своју родну земљу и тамо снима један од најамбициознијих пројеката до сада.

Инспирисан крими-романом „Џепарош“ Саре Вотерс, Слушкиња је психолошко-еротски трилер, смештен у немирне тридесете године у Кореји, проведене под јапанском окупацијом.

Интересантно је да се у оквиру програма налазе два филма чију режију потписују редитељски двојци. Аутори Дан Кван и Данијел Шајверт, који су популарност стекли режирајући музичке спотове, након неколико краткометражних филмова на којима су сарађивали, снимају Човек швајцарски нож, своје дебитантско дугометражно остварење, по хумору блиско њиховим ранијим радовима.

Овај духовит, мрачан и аутентичан приступ филмској причи несумњиво је довољно јасан након читања кратког описа: пријатељство између леша и безнадежног човека остварује се на пустом острву.

Истражио сваку фантазију људске душе

Још један филм иза којег стоје два редитељска имена је Роко, документарац који се бави једном од највећих личности светске порно-индустрије: Року Сифредију.

Тијери Демезијер и Албан Терле се, такође након сарадње на рекламним и музичким спотовима, упуштају у режирање документараца за главне ТВ канале, као и у рад на филмовима о непознатим темама.

Роко је њихов трећи дуги филм, о човеку који је за 30 година обављања своје контроверзне професије необуздано истраживао сваку фантазију људске душе.

Трећи документарни филм у селекцији „Границе“ потписује Федерика ди Ђакомо, а у питању је филм Oслободи нас, који је освојио награду за најбољи филм у конкуренцији „Хоризонти“ на Венецијанском фестивалу 2016. године.

Та италијанска редитељка и сценаристкиња се у свом трећем по реду остварењу бави савременим доживљајем религије, путем приче о пракси егзорцизма и питањима свакодневног живота људи.

Преплитања између древних традиција и модерних навика, између светог и световног, сусрећу се у овом импресивном документарцу, показујући се истовремено као узнемиравајући и забавни.

Ту је и дебитантско, вишеструко награђивано остварење младе Пољакиње Агњешке Смочинске, филм “Завођење” који говори о изгладнелим сестрама сиренама, у потрази за људским срцима.

Ово поетично, опчињавајуће и екстравагантно испитивање женствености одвија се у треперавој, магичној, па и настраној атмосфери.

Са својим првим дугометражним филмом У сенкама, и сценариста и редитељ Бабак Анвари, пореклом из Британије, нашао се у селекцији „Границе“, а реч је о напетој и страшној породичној причи.

Наиме, док мајка и ћерка покушавају да се носе са ужасима ратом разрушеног Техерана током 1980-их, мистериозно зло почиње да опседа њихов дом.

Последњи редитељски првенац у селекцији јесте филм Ми смо месо интердисциплинарног мексичког уметника Емилијана Рохе Минтера.

Филм говори старцу Маријану, који је опседнут идејом да трансформише своје пребивалиште у пећину налик материци.

Он проводи самотне дане опијајући се док у његову јазбину не залутају брат и сестра, са којима он убрзо почиње да развија узнемирујуће сексуалне односе, а мрачни и деструктивни инстинкти избијају на површину.