Редитељ и протагониста филма „Повратак у Монток“ за РТС на Берлиналу

Неуништиви Фолкер Шлендорф, чију је каријеру обележила Оскаром награђена екранизација романа нобеловца Гинтера Граса Лимени добош, снимио је филмску причу која се наслања на роман дугогодишњег пријатеља, швајцарског писца Макса Фриша Монток. У импресивно снимљено дело, редитељ је уткао аутобиографске елементе, направивши причу о изгубљеним љубавима у животу, кајању, срећи, болу.

С обзиром на то да су редитеља током каријере највише интересовале приче о тоталитаризму, објаснио је за РТС откуд тај искорак у његовом раду, пошто је Повратак у Монток веома емотиван филм.

„Рођен сам 1939, тако да педесетих и шездесетих година 20. века нисмо имали избора осим да се носимо са немачком историјом. Живео сам у Француској и сви су ме питали: 'Зашто си то урадио?'. Морао сам да сазнам шта треба урадити да се историја више не понови. Снимао сам филмове о временима у којима сам живео и ономе са чиме смо морали да се боримо. Дуго ми је требало да снимим филм само о осећањима, а то је Повратак у Монток“, открива Шлендорф.

У средишту новог Шлендорфовог филма је писац који долази у Њујорк да представи нову књигу, али и суочи се са прошлим животом. Избор је пао на Швеђанина, активног у Холивуду Стелана Скарсгарда, који је великом редитељу шаљиво рекао: „Да, иако се уз овај филм неће продати много кокица“.

Скарсгард је, на питање који су били први утисци кад је видео сценарио, навео да је у њему било баш доста речи, које није желео да научи.

„Сценарио ме је одбијао и привлачио у исто време, али ми се допала идеја да покушам да снимим филм у коме су речи важне, јер ја обично у филму не желим речи, не желим било шта да кажем, хоћу да то буде филм. Али волим и књижевност. Тако да сам сматрао да би забавно и корисно било да покушам да урадим нешто са толико лепо исписаних речи“, истиче глумац.

Прича о љубавном троуглу можда звучи као класична сапунска опера, ипак реч је о визуелно пунокрвном филму искусног синеасте, каквих је све мање на фестивалима.