Кустурица: „На млечном путу“ je потврдио да сам жив

Емир Кустурица, чији ће филм „На млечном путу“ отворити 45. Фест, каже да је на сету он заступник публике, тај који не зна да лаже и који када је у невољи снима до изнемоглости. „Најзначајнија је моја снага која може да изнесе филм као уметничко дело у жанру помирења филма забаве и филма филозофије“, истиче редитељ.

Кустурица је у интервјуу Танјугу рекао да је На млечном путу филм о рату и да то сугерише „натуралистички рукопис“, те да се држао свог старог настојања да главна карактеристика буде разлика између реалности и реализма, односно магичног реализма.

„Данас постоји тенденција да се узме камера и да се сними филм, а то је заправо глупост која настаје из одсуства информације да је свако кадрирање, употреба било којег објектива, донекле акт моралног типа“, истиче редитељ, двоструки добитник Златне палме у Кану.

Кустурица примећује да се филм у дигиталним условима снима на брзину, камера може да уђе у било који простор без интервенције, да региструје шта се ту десило, али наглашава да је режирање и прављење филма много компликованији процес – „процес невидљиве архитектуре који човек мора да зна да би направио ту своју кућу“.

„Да ли је призор сниман под сунцем или није, огромна је разлика, да ли је емоција коју хоћемо да изградимо везана за тог монаха, да ли је она у његовој патњи боља у тој комбинацији између јако крупних и широких кадрова по сунцу херцеговачком које има неку блиставост какву немају сунца у другим крајевима света. То су естетски избори који коштају и људи то пропуштају и праве филмове које ја зовем тркопиш. Они иду и снимају своје филмове“, рекао је Кустурица.

Истиче да је На млечном путу љубавни, а не ратни филм.

„То је филм о томе да двоје унесрећених људи, једно у потери, друго у бежању од стварности, налете једно на друго, у ствари упркос изазовима који постоје, упркос млађој и, условно речено, лепшој жени, та љубав постане права зато што те љубави, које се на такав начин дешавају, оне немају свој протокол, оне су као гром из ведра неба, чудо које повеже двоје људи“, објаснио је режисер.

„Они који се баве хороскопом, рекли би да је то питање електромагнетних таласа, које одређени знакови шаљу једно према другом, а овде је било важно да смо у ратном вихору, заправо у бегу од рата ка љубави. Колико год трагичан и несрећан крај био, он нас доведе до истинске љубави, а то је човек који заправо каменом и свим што поседује покрива и 15 година изражава исту емоцију која је на том месту задржана чењеницом ишчезнућа те жене“, додао је он.

Кустурица каже да му је филм На млечном путу потврдио да је жив, „да су његови импулси живи као што су били пре 30 година, да знање, стечено у филму, није претворено у рутину која смета и која од филма прави једну затворену творевину која не може да комуницира“.

„Ја сам на сету заступник публике, ја сам тај који не зна да лаже и који када је у невољи снима до изнемоглости, тражећи најбоље решење за неку сцену. Уопште, режија је процес који не може да се стандардизује посебно када се филм третира као уметност, а оно што је најзначајније је моја илузија, снага, издржљивост која може да изнесе филм као уметничко дело што је данас врло тешко посебно у жанру који ја радим, а то је жанр помирења филма забаве и филма филозофије“, истакао је режисер.

Кустурица је рекао да је поменути жанр данас напуштен жанр.

„Филм се данас креће између холивудских глупости и ауторских филмова који су некад јако добри као што су дела Лава Дијаза, али то су људи који не рачунају на већи број публике као када би се данас питали зашто је Фелини покушавао да буде и барокни сликар, али и да му се филмови гледају. Данас такви филмови много теже пролазе и мање их има, мањи број људи може то да изнесе и издржи“, сматра редитељ.

Кустурица је приметио да код нас постоји уврежена грешка да ми треба да правимо филмове за западно тржиште.

„Ми не можемо да правимо филмове за западно тржиште, него можемо да правимо најбоље филмове по узору на све оно што добро комуницира са остатком света“, поручује аутор остварења Подземље, Црна мачка, бели мачор, Отац на службеном путу, Сећаш ли се Доли Бел.

У сусрет предстојећем Фесту, коме ће, како је најављено, присуствовати и италијанска глумица Моника Белучи, звезда Кустуричиног филма, редитељ каже да ће са великим задовољством доћи на фестивал који је седамдесетих година 20. века био један од извора спознаје.

„То је било време Тита када се лако добијало све оно што је требало да ствара зазубице Бугарској и Румунији које су биле у совјетском лагеру и ми смо врло лако добијали најбоље филмове, а на срећу седамдесе године су биле период када је Холивуд био најбољи. Када погледамо чињеницу да је Ловац на јелене снимљен у Холивуду и када погледамо шта је еквивалент том филму данас, онда стварно можемо да се посрамимо“, казао је Кустурица.

„Више сам него срећан што ову врсту филма, која је израсла на тој естетици, можемо да покажемо на Фесту, коме желим промену карактера. У Београду постоји Фестивал ауторског филма који би практично требало да буде Фест, јер Фест који бира нове, свеже филмове, који су тек изашли, тешко ће да се избори да их отме другим фестивалима, али сигурно да може да реконструиште најбољи рецепт ауторства у свету и мислим да је то његова будућност, као што је некад била дистрибутерска смотра, јер је Румунији и Бугарској требало да покаже да је најбољи и да лако добија Де Нира“, додао је он.

Кустурица сматра да би Фест данас требало да настави где је седамдесетих година прошлог века стао, као и да „већина Феста може да буде добра позорница за ауторски филм кога веома успешно маргинализују у свету“.

број коментара 2 пошаљи коментар
(недеља, 29. јан 2017, 21:54)
Лучо Русофил [нерегистровани]

Кусто сине српски

Једино ти замерим зашто даде дојче наме селу у сред Србије.

(недеља, 29. јан 2017, 15:10)
Da sam glavni ja! [нерегистровани]

Članstvom u partiju,

otklonio je svaku sumnju!