Сто српских филмова проглашено културним добром од великог значаја

Симболично, на дан када је одржана прва филмска пројекција на свету у париском „Гран кафеу“, Југословенска кинотека је као национални филмски архив, испуњавајући своју законску обавезу, саопштила резултате иницијативе за избор најбољих српских дугометражних играних филмова 20. века.

Листа филмова сачињена је на основу гласова истакнутих теоретичара, професора и критичара. Критеријуми су били уметнички и естетски, а у обзир су дошла остварења снимљена од настанка играног филма код нас од 1911. до 1999. године.

„До сада је Југословенска кинотека у два наврата, 1980. и 1991. године, предложила Министарству за културу да одређени фонд наших филмова који се чувају у архиву буду проглашени за културно добро од изузетног значаја. Међутим, ово је први пут да филмови снимљени након 1945. године бивају проглашени за културно добро од великог значаја“, истакао је Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке.

Први на листи најбољих је Ко то тамо пева. Следе Скупљачи перја, Три, Кад будем мртав и бео, Мистерије организма, Буђење пацова, Маратонци трче почасни круг, Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ-а, Марш на Дрину, Подземље.

„Ту преовлађују познати аутори. Пре свега, аутори оног блиставог доба српске и југословенске филмске школе шездесетих година, такозваног 'црног таласа'. А затим и они из 70-их година, аутори Прашке филмске школе“, објашњава Алексадар Ердељановић, управник архива Кинотеке.

Од посебне важности је што је првенац српске и балканске кинематографије, Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа Чича Илије Станојевића, пронађен тек 2003. године, први пут проглашен културним добром од великог значаја.