Мајкл Мур: Капитализам је зло

Капитализам је зло, закључује Мајкл Мур у новом документарном филму "Капитализам: Љубавна прича".

Филм, који је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Венецији у недељу, мешавина је особеног хумора чувеног режисера, трагичних личних прича, архивских снимака и "вратоломија" које Мур изводи како би изазвао пажњу јавности.

У њему режисер осуђује капитализам, јер сматра да он погодује богатима, а милионе осуђује милионе на живот.

Мур је као "негативце" означио велике банке и фондове који су, према његовом мишљењу, ризичним инвестицијама прокоцкале новац инвеститора.

Истовремено, велике компаније су отпуштале хиљаде радника, упркос рекордном профиту.

Чувени редитељ такође критикује блиску везу која постоји између банака, политичара и министарства финансија САД, јер сматра да је баш она узрок за доношење закона који погодују богатој већини.

Сматра да су управо они подстицали људе да се задужују, стављајући куће под хипотеку, што је довело до финансијске кризе, која је, опет, довела до раста незапослености и губитка домова.

Мур интервјуише и свештенике, који верују да је капитализам анти-хришћански, јер не штити сиромашне и подстиче похлепу.

"Актуелни закони забрањују коцкање обичним људима, али га дозвољавају шпекулантима из Вол стрита", објаснио је амерички режисер.

Као контраст овако мрачној реалности, Мур види успон покрета који се супротставља неконтролисаном капитализму и верује да ступање на функцију председника Обаме представља позитиван помак у том смеру.

Обичне људе највише погођа криза

Филм говори о радницима фабрике стакла у Чикагу, који неочекивано добију отказ.

Мур прати и судбину групе људи који живе у стану који је пред запленом, али се они организују и успевају да онемогуће полицију да их избаци из стана.

"Капитализам је зао, а зло не можете регулисати", закључује се на крају, "треба га елиминисати и заменити демократијом".

"Капитализам: Љубавна прича" поново говори о неким темама које су разматране у ранијим Муровим филмовима.

Једна од њих је повратак у режисеров родни град Флинт, где је његов отац радио у фабрици аутомобила, што му је омогућило да купи кућу и аутомобил, плати школовање својој деци и да се нада пристојној пензији.

Ипак, старим темама прилази на нов начин, у светлу актуелне финансијске кризе.

Мур захтева, али не успева, да разговара са шефовима компанија које су у центру финансијског колапса.

Када је од представника компанија затражио савет, чује се глас особе ван кадра која каже: "Немој више да снимаш филмове".

Такође, Мур у филму долази испред највећих банака у Њујорку камионетом у којем су огромни звучници.

Затим преко разгласа захтева од њих да народу врате огромне суме новца које су банке употребиле за сопствену консолидацију.

Филм садржи и интервју са радником једне од фирми које откупљују заплењене ствари по цени која је само делић њихове праве вредности, а које Мур назива "Condo Vultures", у слободном преводу "лешинари који круже над становима".

Муров филм је у редовном програму Мостре и надмеће се за овогодишњег Златног лава.