Суморна визија будућности

Публика на венецијанској Мостри прва је имала прилику да види филм "Пут", редитеља Џона Хилкота, који је снимљен по књизи награђиваног аутора Кормака Мекартија.

Одлучујући се да верно пренесе оригиналну причу, режисер се свесно одрекао масовних сцена и специјалних ефеката, који су својствени холивудским приказима будућности.

"Пут" тако представља суморну визију пост-апокалитичне будућности.

Прича је већином исказана кроз присећања неименованог оца (Виго Мортенсен), који покушава да заштити свога сина (Коди Смит Мекфи).

У њиховом свету, масовни пожари и земљотреси су опустошили планету. Међутим, катастрофе једва да су приказане, јер је филм већином усмерен на путовање оца и сина на југ, у топлије крајеве, где је живот још могућ.

У њиховом свету нема више животиња, а оно мало људи, који су успели да преживе катаклизму, умире од глади због недостатка хране.

Отац и син крећу на опасно путовање, изложени сталној опасности од банди људождера, које лутају тражећи храну.

Безнађе и пустош којима су окружени стално их држи на рубу самоубиства, али их одржава међусобна љубав.

Хилкот је створио застрашујуће пуст свет, без боја, у којем је све сиво и посуто пепелом.

Шарлиз Терон тумачи улогу жене која у тренутку апокалипсе очекује дете, а годинама касније, суочена са суровом реалношћу, спремна је да заједно са породицом изврши самоубиство, радије него да умре од глади.

У овом остварењу, елементи хорора су дати у позадини, осим у неколико упечатљивих сцена. Филм се фокусира на везу између умирућег оца и његовог сина.

Дечак не успева да пронађе применљив систем вредности, а једини савет који му отац може дати је "ми смо добри, а они су лоши".

Због песимистичног става који је исказан у филму, очекује се да ће бити пријемчивији филмским критичарима него масовној публици, иако главне улоге тумаче Виго Мортенсен и Шарлиз Терон.

Ово остварење, које се надмеће за овогодишњег Златног лава у Венецији, у САД ће се приказивати од 16. октобра.