"Слава" нове генерације

Узбудљива сцена из 1980. године у којој на врху њујоршког таксија плешу Коко, Лирој и остатак поставе из "Славе" је вероватно најупечатљивија за ширу публику, али се не појављује у новој верзији, која ће се у САД приказивати од 25. септембра.

Окружење је поново исто, прича се дешава у средњој уметничкој школи за извођаче у Њујорку, присутне су две песме из оригинала (насловна тема и клавирска балада "Out Here on My Own"), а Деби Ален опет глуми (овог пута лик директорке).

Али, ако се изузму ове сличности, нови филм је потпуно различит у односу на оригинал.

Разлике између прве верзије и римејка, које би могле да засметају обожаваоцима "Славе", коментарисали су режисер Кевин Тенчероун и Брајан Мекнелис, који је био задужен за музику.

Они кажу да су разматрали све опције, али да присуство неких елемената једноставно није било применљиво.

Као најбољи пример, Мекнелис наводи сцену у кафитерији, за коју сматра да је пре тридесет година била савремена, али да је у данашње време застарела.

У новој верзији, "клинци" из ранаца изваде семплере и лап топове, па се онда надмећу у реповању.

Ипак, нови филм "Слава" приближнији је оригиналној верзији, него филмовима попут "Средњошколског мјузикла".

Тенчероун, којем је ово први играни филм који је режирао, сматра да је аутентичност најбитнија.

Редитељ наводи да је хтео да прикаже реалне ликове у реалном окружењу.

Да би се добио такав ефекат, било је неопходно направити и неке измене у причи.

"Не верујем да је данас могућа прича о Лироју, сиромашном, црном дечаку који не зна да чита. Делује неуверљиво да се у таквој ситуацији налази ученик који похађа средњу уметничку  школу", истакао је Тенчероун.

Један од битнијих концепата, који је преузет из оригинала, било је повезивање непознатих талената са врхунским композиторима и продуцентима.

"Не можете снимати филм о тинејџерима који желе да постану познати, а онда запослити звезде да их глуме. Зар није боље ствoрити звезде ?", пита се Тенчероун.

Рађање нових звезда

Натури Нотон, која је већ глумила у филму о животу Бигија Смолса "Озлоглашени", је глумица за коју многи сматрају да ће се потпуно афирмисати после нове улоге.

Нотонова глуми Дениз, која почиње као пијанисткиња класичне музике, да би се касније трансформисала у поп певачицу. Она изводи насловну песму.

Рени Шокни, музички продуцент којем је било поверено да осавремени ту нумеру, задржао је стару мелодију коју је употпунио "јачим" ритмом и једном реп деоницом.

"Очигледно је да је та песма утиснута у америчку културу", навео је Шокни, објашњавајући зашто је било неопходно да се озбиљно приступи том задатку.

Џејмс Појзер, који се прославио сарадњом са звездама као што су Лорин Хил, Ерика Баду и Ал Грин, написао је две песме за филм.

То су "Get on the Floor" и "Can't Hide From Love" и њих изводе Натури Нотон и репер Колинс Пени (Малик).

Хитмејкери "Тhe Matrix" су продуцирали баладу "Try", коју изводи Ешер Бук, који тимачи улогу Марка.

Такође су продуцирали и песму која се изводи у сцени када ликови из филма матурирају. То је песма "Hold Your Dream" која спаја оркестарску музику, афричке племенске бубњеве, госпел и поп.

"Први филм је поставио високе стандарде. Ми смо покушали да направимо филм који ће бити истог квалитета, тако да је помоћ људи као што су чланови "Тhe Matrixa" био прави благослов", закључио је Мекнелис.

Оригинал из 1980. године режирао је чувени Британац Ален Паркер, који је после тога снимио још неколико музичких филмова - "Pink Floyd: The Wall", "The Commitments" и "Евиту", са Мадоном у насловној улози.

Филм је освојио награду Оскар за најбољу оригиналну музику, а номинован је и у категоријама за најбољи оригинални сценарио, најбољи звук и најбољу монтажу.

Песма "Fame" коју изводи главна глумица Ајрин Кара (награђена Оскаром за песму "What a Feeling" из филма "Flashdance") и данас је велики хит, а одломак из филма, који прати ова музика, и даље се приказује као видео спот на сателитским музичким каналима.