Два послератна друга

Марта 1999. године у НАТО бомбардовању Југославије оборен је „стелт", амерички невидљиви авион. Та слика је у секунди обишла свет, али ко би рекао да је баш тада почело и једно сасвим необично пријатељство. Сада овековечено и на филму, документарцу Други сусрет. 

Дванаест година после НАТО бомбардовања, срели су се Золтан Дани и Дејл Зелко. Први је бивши командант ракетне бригаде која је оборила невидљиви Ф-117А. Други је амерички пилот тог авиона.

Након успешних претпремијера у Њујорку 13. октобра и Вашингтону два дана касније, филм ће у Србији имати четири премијерна приказивања, синоћ од 19 часова у београдском Дому омладине.

Екипа РТС-а се, управо тим поводом, упознала се са њима у Ковину, у породичној кући Золтана Данија. Обојица имају многочлане породице. Зелко чека пето дете, Дани има троје.

„Осећам се као код куће и знам да је то због људи. Породица Дани и моја породица, као и редитељ филма, сви смо ми постали веома, веома блиски. У ствари, са свима које сам овде упознао сам близак. То су људи који много дају, и много опраштају", рекао је Дејл Зелко.

Бивши амерички пилот у Србији борави други пут, трећи ако се рачуна и дан када је оборен. Све је почело вођењем видео-дневника преко интернета где су се две породице упознале. Прошле године су се први пут састали.

„Наш сусрет не може да се опише речима. Толико емоција, замислите колико је ту било различитих осећања. Када ме је редитељ први пут позвао и представио ми идеју, помислио сам да је то фантастично. Кроз главу ми је прошло нешто посебно: 'Вау, то морамо некако да изведемо', рекао сам тада", каже за РТС Зелко.

„Знате, на почетку је било неповерења и од стране чланова породице, као „зар је то могуће", али касније, и после те кореспонденције преко интернета, и они су се укључили, давали коментаре, разговарали смо сви заједно", објаснио је бивши командант ракетне бригаде која је приземљила „невидљивог".

То што је било неповерења није нимало чудно, али су породице од неповерења стигле до пријатељсва. Већи део јавности у Србији за ову причу можда, ипак, још није спреман.

„Још постоје људи који су на било који начин оптерећени прошлошћу и свим оним недаћама које смо имали. Неки могу лакше и брже то да преболе, а они који не могу да се окрену будућности стално се баве прошлошћу, а њу не можемо да променимо никако. Ту онда нема напретка", сматра Дани. 

Много је оних којима се ова прича не свиђа и који мисле да ту пријатељству места нема.

„Хришћански је праштати. То не значи и заборав, ми не заборављамо. У току снимања филма, где год су били споменици у вези са тим, Дејл је тражио да станемо, сишао до споменика, клекнуо, помолио се за покој душе, изразио жаљење. Он је вршио задатак", каже Дани.

Бивши војници данас заједно уче, размењују линкове, књиге.

„Он се труди да се стварно приближи, верује у ту причу и не бежи од тога што се догодило. То се десило и ту нема помоћи, али хајде сада, ако можемо, да нешто променимо", закључио је Дани.

Опширнију причу Ане Бабић о „Другом сусрету" можете погледати у емисији Око магазин 31. октобра од 18.25.