Читај ми!

„Лед“: Kако је пропало српско село

Режисерка дебитанткиња Јелена Бајић-Јочић снимила је филм „Лед“ по мотивима истоимене монодраме, коју је Радош Бајић посветио темељним и трајним вредностима села и српског народа и њиховом одумирању. Премијере филма и серије од три епизоде планиране за почетак наредне године.

Након најгледанијег серијала „Село гори а баба се чешља" и незапамћеног успеха који је ова телевизијска серија постигла, "Contrast Studios" и Медијски јавни сервис Србије настављају успешну сарадњу на реализацији играног филма „Лед", у режији Јелене Бајић-Јочић.

После темељних припрема, које су трајале неколико месеци и снимања на терену које је након 52 снимајућа дана, завршено у августу 2011. године, започет је процес постпродукције који је тренутно у финалној фази.

Како продуценти најављују, филмом ће најпре аплицирати на све иностране и домаће фестивале чиме ће покушати да остваре резултате на истим, док се домаћа премијера филма планира за октобар 2012, након чега би филм имао свој биоскопски живот и дистрибуцију широм земље.

Телевизијска премијера филма, као и драмског серијала од три епизоде планира се за почетак 2013. године.

Сценарио за филм писан је по мотивима истоимене монодраме „Лед" из 1976. године, аутора Радоша Бајића, познатог српског сценаристе, редитеља и глумца.

Наиме, филм „Лед" је апотеоза оданости и љубави. То је поетична елегија о људима разапетим између неба и земље - филм стања, унутрашњих немира и најтананијих стрепњи, атмосфере, носталгије и сете; прича о изгубљеној срећи и сновима, о страховима и пролазности, о надмоћи судбине и природних закона, о благодарности и суровости природе, о немоћи човека да исту промени и да утиче на путање сопственог живота.

Ово је прича у чијем средишту су животи архетипских јунака, која на метафоричан начин одсликава неумитно затирање корена једне српске породице, одумирање и нестанак заселака и села у прелепој Шумадији, у најлепшем делу централне Србије, седамдесетих година прошлог века...

У основи драмског заплета филма, који је смештен у епоху лажног благостања Југославије у последњој деценији Титовог живота - 1976. те године, у шумадијском селу Радомиље живи двадесетогодишњи сељак Миливоје, са мајком Станом, дедом Животијем и бабом Саветом.

Коб и слутња трагичне погибије његовог оца у мајдану, десет година пре, кад је Миливоје био дечак - га раздире и прогања. Прикривена љубав његове мајке са гастарбајтером Мирославом чија је кућа у долини преко брда - појачава драматику и неизвесност његовог превртања по прошлости: Како је изгубио живот његов отац?

У вртлогу личних траума, борби и недостатка самопоуздања, у предаху, у лепоти и радости изненадне љубавне авантуре, када му у кућу долази девојка из другог света, медицинска сестра из града, слободних надзора и либералног схватања живота - Миливоју изненада умире баба Стана. Поновни губитак у његовој породици је нова резигнација и ново посустајање за надама и сновима о бољем животу.

И онда, и поврх свега - када са деда Животијем и мајком одлази у жетву, да покупи хлеб са њиве која му је као никада понела - у сред жетве, неко ко руководи нашим животима, шаље му још једну страшну поруку: град, туча, лед му убија сву летину...

Својим универзалним порукама „Лед" снажно афирмише основне врлине и вредности живота, љубави, искрености, правде, достојанства, части, доброте, поштења...

Због тога „Лед", упркос чињеници да је по месту рођења и боравка, по дизајну препознатљивог националног идентитета у традиционалном, антрополошком и културолошком смислу српска прича - има амбицију да успостави ширу комуникацију и да препозна своје гледаоце, ма где се у свету они налазили.

Главне улоге тумаче: Велимир Бата Живојиновић, Нела Михајловић, Олга Одановић, Момчило Оташевић, Ненад Јездић, Рале Миленковић, Недељко Бајић, Биљана Мишић, Дубравко Јовановић и други. Специјални гости: Емир Хаџихафизбеговић и Радош Бајић.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво