понедељак, 19. окт 2009, 07:45 -> 11:57
Прича о монструозној грофици
Филм „Грофица" је језива прича о мађарској племкињи, која се купа у крви младих девица да би остала млада и лепа. Главна улога, сценарио и режија дело су Џули Делпи. Премијера у Србији 4. новембра.
Немачко-француска копродукција „Грофица" је још једна екранизација приче о Ержебет Батори, мађарској грофици која је убила стотине девојака, јер је веровала да ће јој купање у крви девица донети младалачку лепоту.
Главна улога, режија, сценарио, па чак и музика из филма су дело Џули Делпи.
Она публици представља причу о жени, спремној на екстремне поступке да би досегла љубав коју очајнички прижељкује.
Ни према њеном покојном мужу, нити многима од њених љубавника она није имала снажна осећања, а једини ко је могао да јој распламса страст је Иштван Турзо (Немац Данијел Брул), који је много млађи од ње.
Она њега воли опсесивно и снажно, па када он нестане, грофица се осећа издано.
Наравно, при том није свесна да је то "масло" његовог оца грофа Турзоа (Вилијам Хурт), који је уговорио да се наследник ожени девојком из богате породице.
Пошто Ержебет то не зна, она мисли да ју је напустио због превелике разлике у годинама.
Због тога, код ње се развије ирационална идеја да ће јој купање у крви девица помоћи да изгледа млађе.
Испрво, пар капи јој је довољно, али убрзо се задовољава само када потпуно исцеди јадне девојке.
За ту сврху, направљена је машинерија, састављена од металног кавеза и ножева који пробијају жртве, да би се затим крв спуштала до каде, где се Ержебет купа.
Недуго затим, девојке из целог региона нестају без трага.
Када гласине о томе стигну до грофа Турзоа, он планира да заплени грофичине поседе.
Због тога шаље сина Иштвана, како би прво проверио истинитост говоркања.
Критичари говоре како у Делпиној верзији Ержебет није представљена само као луди убица, већ као несрећна жена са којом се публика може поистоветити, што је опет, по њиховом мишљењу крајње непотребно, а један се чак и пита: „Треба ли се идентификовати и са вештицом из Снежане?"
Џули Делпи је француско-америчка глумица, сценаристкиња и режисерка.
Позната је по улогама у филмовима „Беатрис", „Пре свитања" и „Два дана у Паризу", а први дугометражни филм, који је режирала, је „Looking for Jimmy" из 2007. године.
Грофица Батори, о којој говори ово остварење, је стварна историјска личност са краја XVI и почетка XVII века.
Она је можда „најчувенији" и најозлоглашенији женски серијски убица којег историја познаје.
Верује се да је после смрти мужа мучила и убила преко 600 девојака.
Светска премијера филма је одржана на Филмском фестивалу у Берлину 9. фебруара, док ће у Србији филм бити приказан 4. новембра у склопу Синаманије.
