Да ли је „Кира“ дотакла и Србију

Центар циклона који је донео проблеме северној Европи, на првом месту Енглеској, налазио се на северу Скандинавије, али је систем био толико велики, да је један крај тог система дошао и до нас, те смо и ми имали прилику да добијемо једну „малу порцију“ онога што се десило на северу, објашњава гост Београдске хронике, професор др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета.

„Олуја је била очекивана и на време најављена. Данас и у Немачкој важи наранџасти метео-аларм због јаког ветра. Ова се олуја стишава, али за њом долази још једна, која није толико јака, али ће и она изазвати проблеме“, додаје професор.

Када је брзина ветра већа од 120 километара на сат, то су брзине које могу да поломе дрво, покидају водове, скину кров, а налети ветра у „Кири“ су били и јачи од 120 километара на сат. Иначе, најјачи ветрови који су забележени у олујама су у тропским циклонима и тада брзина прелази 300 километара на сат, објашњава гост Београдске хронике.

„Кира“ је у Британији проглашена за олују века зато што се ради о једном насилном систему чије су размере биле веће од неколико хиљада километара, много веће него обично. Поред тога, најнижи притисак, који одређује снагу циклона, био је испод 940 милибара, што се сматра изузетно ниским притиском.

„Ти вантропски циклони  обично сеформирају око Гренланда и онда путују полако према Европи. Ти системи се доста добро прогнозирају, како њихова јачина, тако и време проласка. У Британији већ најављују и наредну олују, дато јој је и име 'Денис', која ће да се појави у наредна два, три дана. Али 'Денис' неће бити тако разоран као 'Кира'”, наглашава професор.

У Србији је зима још само календарски

Постоје назнаке да наредних дана у Србији неће бити јачих захлађења, чак се за понедељак прогнозирају температуре и до 17, 18 степени Целзијуса, наводи Ђурђевић.

„Годишња доба су се мало 'побркала' због климатских промена. Једноставно морамо да прихватимо да се клима променила и ми то живимо. Зиме више нису исте, у просеку су топлије више од једног степена. Мање је снега и снежне сезоне су све краће. Не значи да нећемо више имати снега, али ове године су мале шансе да ће пасти до краја фебруара“, додаје гост Хронике.

Климатске промене и загађење животне средине имају исти узрок и долазе из „истог оџака“. Спаљивање фосилних горива за добијање електричне енергије, или вожњу аутомобила, или грејање, емитује велику количину гасова кој су штетни по људско здравље, као што су сумпорови оксиди, азотни оксиди, ПМ честице. Поред тога емитује се и угљен-диоксид који није директно штетан по нас, али ремети ефекат стаклене баште, а због тог поремећеног ефекта планета се загрева.

„Тако да радећи на побољшању квалитета ваздуха уједно решавамо и проблем климатских промена, у смислу да зауставимо стање бар на овом нивоу који је сада и да не изазовемо још веће проблеме у будућности. Ако се остваре планови и у потпуности избаце фосилна горива до 2056. године, сви проблеми које тренутно имамо ће нестати“, каже на крају гостовања професор Владимир Ђурђевић.