Холандски академик тврди да су аутомобили највећи загађивачи

Шта то удишемо? Запитамо се тек када постане видљиво у ваздуху или непријатно у плућима. У последње време често.

Члан Краљевске холандске акадмије наука као и Акадмије за технологију и иновације, професор доктор Вилибрордус Петрус Мариа Вим ван Сваиј каже да је највећи загађивач ваздуха угљеник из горива које користе аутомобили.

„Дугорочно гледано, требало би да почнемо да возимо електричне аутомобиле по градовима. То би много помогло, смањило би количину штетних честица у ваздуху. То, наравно, није тако једноставно споровести, али ми у Холандији разматрамо да транспорт на краћим релацијама преузму електична возила. Наравно, много теже је када су у питању камиони и возила која преносе тешку робу“, објашњава професор Ван Сваиј.

Као једно од решења за смањење емисије штетних честица у ваздуху, издваја се употреба биомасе, обновљивог извора енергије без угљеника.

„Биомасе могу помоћи тако што ће се користити уместо фосилног горива које емитује угљеник. Немогуће је прећи потпуно на биомасе јер их нема довољно тако да морамо да посегнемо за другим видовима обновљиве енергије које немају угљеник у себи или да осмислимо нови вид енергије, можда неки нови тип нуклеарне ако је икако могуће“, истакао је Ван Сваиј.   

Загађење, одрживост и обновљиви извори енергије, главна су тема и на овогодишњем Светском економском форуму у Давосу где су се чула различита мишљења о томе колико је човечанство у опасности.

Негативне прогнозе треба озбиљно схватити 

У свом говору, амерички председник Доналд Трамп критиковао је, како их је назвао, „климатске пророке пропасти“ због изразито негативних прогноза. С друге стране Грета Тунберг, шведска активисткиња у борби против климатских промена, упозорава да се климатска апокалипса мора спречити.

„Морамо ово схватити озбиљно и послушати стручне људе, да предуземемо мере и да сачекамо да видимо да ли је све то довољно, јер могуће је да је пред нама веома озбиљан проблем“, поручио је Ван Сваиј.

Према Париском споразуму, државе су се обавезале да ће спречити да се глобална просечна температура повећа изнад два степена у односу на прединдустријски период како би се избегле страшне последице. У анализи Економист интелиџенс јунита процењује се да би до 2050. године штета од климатских промена износила 7.900 милијарди долара. Због тога су развијеније земље поставиле циљ да до тада достигну такозвану нулту емисију гасова. И Холандија то планира до 2050. године.

„У Холандији постоји нада да ће струја коју производе ветрењаче са Северног мора моћи да задовољи све потребе, али и поред тога треба избегавати фосилно гориво, радити на бољој изолацији, паметним кућама“, указao je професор Ван Сваиј.

И не само развијене земље већ и велике светске компаније најавиле су битку против угљеника. Недавно је „Мајкрософт“ најавио да ће издвојити милијарду долара за Фонд за иновације који ће радити на развијању технологије за уништавање угљеника. План им је да до 2050. године уклоне онолико штетних гасова колико су произвели за 45 година колико постоје.