Амброзија је светски проблем, не само наш

Биолошки факултет припрема стратегију за сузбијање амброзије у Београду у следећој деценији. Гост Јутарњег програма, професор Пеђа Јанаћковић напомиње да амброзије у Београду највише има на површинама које су слободне и запуштене.

„Амброзија је биљка која расте на отвореном и сувом простору и воли сунце. Највећи проблем је полен и најбољи начин сузбијања је да јој се не дозволи да цвета. То се може постићи косидбом, али је најбоље биљку потпуно ишчупати. Постоје и хемијска средства заштите, но она нису препоручљива јер и она утичу на екосистем и здравље људи“, напомиње професор Јанаћковић.

У последњих 50 година овај коров се проширио по целој Србији и више није проблем само пољопривредника, већ грађана, јер је све више алергичних људи на полен са озбиљним здравственим комликацијама.

Амброзија потиче из Северне Америке. Припада фамилији главочика и богата је хемијским супстанцама које, заједно са протеинима који се налазе у полену ове биљке, изазивају проблеме код људи, објашњава професор.  Стара је неких 60.000 година, а из Америке је дошла у Европу, негде, сматра се, у време Првог светског рата. У Европи је до тада постојала амброзија амаритија која се била одомаћила и није била толико опасна.

„После Другог светског рата је унета нова врста са семеном пшенице и семеном црвене детелине. Али, због промене климе, с обзиром на то да је амброузија врло инвазивна биљка која се брзо прилагођава, дошло је до њеног пренамножавања и освајања нових територија, напомиње професор Пеђа Јанићијевић са Биолошког факултета.

Професор наглашава да је амброзија светски проблем јер је овако инвазивне врсте јако тешко искоренити, али се, у сваком случају, може смањити количина полена у ваздуху тако што ћемо пре цветања сузбијати ову биљну врсту.