Зашто деца воле диносаурусе

Децу одушевљава величина тих праисторијских животиња. Како су ловили? Како су се бранили? Како су нестали? Поједина истраживања показују да се интересовање за диносаурусе јавља између друге и седме године.

„То је период интензивних, мотивишућих интересовања. Уче велики број латинских назива. Кроз тај процес јако пуно подстичу интелектуални и генерално развој способности. Јачају вербалне способнпости, памћење, пажњу. Јако је плодан тај процес и добар за њих“, сматра психолошкиња Вида Ђокић Јерковић.

Тражећи одговоре о диносаурусима, деца уче. Интересантно је да се деца осећају као мали стручњаци јер знају више о диносаурусима него родитељи. Тако стичу самопуздање.

„Велики је бенефит када деца имају своју опсесију и потребу да истражују зато што је то основ за свака даља учења“, додаје психолошкиња.

Неће диносауруси интересовати свако дете. И не треба децу приморавати на то. Битно је не наметати и не спутавати. Учење треба да буде занимљиво и да мотивише. Као што су нас велике мотивисали малишани својим знањем.

Гошћа Јутарњег програма, др Драгана Ђурић из Природњачког музеја која је докторирала из сродне области, сматра да је овако интензивно интересовање ипак последица маркетиншких кампања.

„Међутим, сигурно је корен у радозналости коју имају не само деца, већ људска врста уопште, јер смо се сретали са фосилима диносауруса и пре овог нашег модерног времена, и свих сазнања о њима“, истиче др Драгана Ђурић.

Наука се још увек није сасвим сложила шта је био узрок нестанка диносауруса, напомиње гошћа Јутарњег програма. Али, чињеница је да је пре неких 60 милиона година постојао тај удар великог метеорита у данашњем Мексику, код полуострва Јукатан, који је проузроковао, претпоставља се, много земљотреса, вулкана, а у слично време се појављују и Деканске равнице, то јест, Декански плато у Индији и велики изливи лаве који су свакако мењали животну средину.

Све то је произвело велике количине угљен-диоксида, сумпор-диоксида и свих гасова који су, на неки начин, замрачили планету, и сматра се да је то један од узрока, без обзира што је то све трајало јако дуго. Додуше, има спорења да је то све трајало много краће.

„Вероватно су диносауруси били ускоспецијализовани са еволутивне тачке гледишта и сва та промена која је настала после, њима није одговарала. Једноставно, нису могли брзо да се прилагоде“, истиче гошћа Јутарњег програма.

У Србији није пронађен ни један фосилни остатак диносауруса зато што је тло Србије у то време већим делом било море, напомиње др Ђурић. Једини копнени делови који су могли да постоје у то време, сматра се да је простор данашње Старе планине која је била острво. Ту постоје неке назнаке, трагови диносауруса, али то је непотврдиво јер истраживати тек трагове не само што је јако скупо, већ је и јако тешко.

Пре две године у Француској је пронађена кост, наводно, највећег диносауруса који је ходао Земљом. Дугачка је два и по метра и и тешка око 500 килограма. Научници се надају да ће успети да реконструишу цео скелет животиње. Ради се о сауроподу који је живео у мочварним пределима, био је дугачак 36 метра и 14 метара висок.

„По подацима који се могу прочитати то може бити тачно, али и не мора. Величину диносауруса не можемо да проценимо прецизно зато што су налази врло често јако мали. Имате само једну кост или пар пршљенова, који се потом упоређују са другим налазима коштаних елемената. А величина се одређује компаративном морфометријом, односно, упоређивањем са данашњим скелетима раде се пропорције, што је наравно, веома дискутабилно“, наглашава др Драгана Ђурић из Природњачког музеја.