Три и по милијарде динара за рециклере

Предложени буџет за животну средину већи је за 27 одсто.

„Кад погледате само буџетски фонд, он ће заправо бити већи за 45 одсто и ради се заправо о повећањима у различитим областима али највећи повећање ћемо имати у оном делу где смо предвидели подстицаје како се то каже стручно за такозвану рециклажну индустрију“, каже министар заштите животне средине, Горан Триван.

Према његовим речима, износ тих средстава ће бити негде у висини од око 3,5 милијарди динара на годишњем нивоу.

Србија данас троши 20 одсто више ресурса у односу на Европску унију.

„Србија је девет пута неефикаснија у производном процесу, два и по пута троши више енергије по јединици производа и то је индикатор и за државу и за бизнис сектор да радикалан заокрет мора да се направи према циркуларној економији“, објашњава Синиша Митровић, директор Центра за циркуларну економију ПКС.

Србија прерађује мање отпада него земље ЕУ, али им се приближава.

„Детаљним анализама смо утврдили да су сектори који имају највећи потенцијали за развој увођењем концепта циркуларне економије отпад из пољопривредне и прехрамбене индустрије, затим амбалажа и пластика и електрични и електронски отпад“, истиче Марија Богдановић, вођа пројекта "Управљање отпадом у контексту климатских промена" из ГИЗ-а.

У Немачкој се рециклира 80 до 90 одсто отпада. Први немачки закон о кружној економији донет је 1996. године, када је министарка заштите животне средине била Ангела Меркел. За Европску унију је увођење циркуларне, односно кружне економије, кључно за развој будућег економског модела Европе.

„Као земља кандидат, Србија прилагођава своје законодавство са Европском унијом у свим областима, укључујуцћи животну средину и економију. Немачка подржава Србију на том путу, како политички тако и финансијски. Од 2000. године немачка влада је у развојне пројекте у Србији уложила више од две милијарде евра“, каже Томас Шиб, амбасадор Немачке у Србији.

Истраживање ГИЗ-а показало је и да у Србији 78 одсто отпада од пластичне амбалаже заврши на депонијама и у природи. Неким производима од пластике потребно је и 500 година да се разграде. Зато је неопходно да се унапреди систем сакупљања и одвајања отпада.