Зашто Венеција тоне и може ли се то зауставити

Плима од 140 центиметара и више, коју у Италији зову „аква алта“, најчешће се бележи током зиме кад олује харају Медитераном. Ова историјска поплава, која је потопила око 80 одсто града, делимично је последица неуобичајено снажне олује на централном Тиренском мору, која се жестоким ветровима обрушила на град.

Према градској служби за праћење плиме, ниво мора око Венеције је десет центиметара виши него што је био пре 50 година.

Гошћа Јутарњег програма, Душка Димовић из Светског фонда за природу, налазила се у Венецији на Конференцији о климатским променама коју је организовао Унеско, баш у тренутку када је кренула „аква алта“.

„Причали смо нас 60 из региона на који начин бисмо могли да ублажимо климатске промене, да се прилагодимо и управо је кренула висока вода и онда су све туристичке продавнице, улични продавци и хотели почели да продају чизме, јер без њих није могло да се креће по граду“, наводи Душка Димовић.

Међувладин панел за климатске промене предвиђа да ће се ниво мора до краја века дићи за 20 до 60 центиметара. Зато је судбина Венеције проблем који није значајан само за њене становнике, већ за читав свет јер је она и Унескова светска баштина.

Гошћа Јутарњег програма напомиње да је важно што су Италијани на време препознали проблем, с обзиром на то да се ту јавља и проблем тектонског спуштања тла, поред подизања нивоа мора због климатских промена. Комбинација ова два фактора је и довела до тренутне ситуације.

Италијани су још од 2003. године покренули велики пројекат којим би требало да заштите лагуну и сам град од поплавних таласа системом баријера.

„То је експериментални електромеханички модел који би подразумевао 78 различитих мобилних капија и четири врсте баријера на улазу у лагуну. Систем још увек није функционалан иако је завршено 85 одсто препрека, али планира се да ће бити готов до 2021. године“, додаје Димовићева.

Трошкови за овај пројекат непрекидно расту и процењује се да ће на крају коштати око пет милијарди евра. У њима учествује италијанска држава, регион Венет, град и многобројни међународни фондови и донатори. Међутим, ни тај систем није довољан.

Венеција је почела да се насељава у петом веку. Била је најразвијенији средњовековни град, доминантна економија читавог Медитерана и канале су градили још од давних дана, чиме су онемогућили природне препреке за ублажавање поплава.

„Ако имате влажна станишта, посебно у лагуни где има простора за природу, где нема превише обалоутврда, јер ако имате један систем који је природан или полуприродан, онда земља и биљке могу да акумулирају вишак воде. И управо јесте поента да се сада више размишља и разговара не о технолошким решењима и техничким решењима, него и о природи блиским решењима и да се адаптирамо кроз екосистемска решења“, наглашава гошћа Јутарњег програма.

Неопходно је направити баланс, јер без природе и природних процеса ми не можемо опстати.
Суштина је у томе, да није проблем у томе што је прекорачен историјски максимум у нивоу воде, већ што је учесталост поплава све већа због глобалног отопљавања. Венеција је у недељу дана заправо имала три поплаве. У нашем тумачењу је то изгледало као једна, али су то у ствари била три поплавна таласа. Зато се очекује да ће овај модел узети и природи блиска решења, нада се Душка Димовић на крају гостовања у Јутарњем програму.