Данас за сутра – рушење, деконтаминација и рециклажа

Индустрија се мења, свугде у свету, и то је процес који траје, тако да што смо спремнији на те велике промене, и што пре почнемо примену, олакшаћемо процесе рада у будућности. Рушење је у свету постало индустрија за себе.

Гост Јутарњег програма, Дејан Бојовић, представник Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу, објашњава да је деконтаминација процес којим се од опасних и загађених материјала одређеним хемијским или физичко-хемијским процесима прави материјал који је способан за даљу употребу.

„У погледу деконтаминације постигли смо значајне резултате. С друге стране, инфраструктура за рециклажу постоји. Потребно је урадити једну основну ствар код нас, а то је да раздвојимо комунални и грађевински отпад, а са друге стране, требало би рушење као операцију увести у законске оквире јер бисмо тиме добили велики квалитет, али и квантитет материјала који се после могу употребљавати за разне ствари“, напомиње Бојовић.

Поред тога, гост Јутарњег програма наглашава да је неопходна и едукација јер се код нас најчешће изводи искључиво машинско рушење, без ручног одвајања материјала, тако да губимо значајне материјале којих више нема на тржишту.

Проблем дивљих депонија је последица несавесног поступања извођача који на потпуно неадекватан начин руше старе грађевинске објекте, који су несертификовани и необучени и бацају отпад свуда наоколо. Грађевински материјал садржи у себи доста опасних материјала који врло штетно утиче на околину. Тако да због недостатка законске регулативе губимо два изврсна квалитета. Губимо енергент и губимо грађевински материјал, напомиње гост Јутарњег програма.

„Поред Закона о грађевинским производима, Институт за стандардизацију Србије је направио техничку комисију и за стандарде у области циркуларне економије у грађевинарству, који нам сада даје крила да се ураде и други законски подакти, јер, најважнија ствар у свему је и посматрање. Морамо објекат да посматрамо пре рушења, да утврдимо шта има, да бисмо могли да обавестимо надлежни орган како не бисмо радили ад хок“, додаје Бојовић.

У овом тренутку, ови рециклирани материјали своју пуну примену могу имати у изради путних и железничких коридора. Посебно због тога што бисмо тиме смањили количину природних минералних сировина које се користе као подлоге за путеве и железнице. Али, и тај процес је потребно подићи да виши ниво.

„Нашој земљи недостаје хумуса, а огроман број година је потребан да би се створио хумус који ми уништавамо на овај начин. Требало би да радимо као раније, да скидамо површински слој, да га дамо градском зеленилу, јер је земља ресурс, а материјал који добијамо из грађевине да га реексплатишемо“, наводи гост Јутарњег програма, Дејан Бојовић, представник Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу.

О свему овоме биће речи на Међународној конференцији под називом „Данас за сутра“, која ће ускоро бити одржана у Београду.