Како да израчунате да ли сте ви и ваш пас вршњаци

Проналажење тачног метода за поређење старости људи и паса уопште није једноставно, али тим истраживача је развио формулу, која се не заснива на неким произвољним показатељима, већ на променама које се дешавају на ДНК током времена.

Метод који је овај тим користио заснива се на епигенетском механизму који се назива метилација. Током процеса старења, како људи, тако и домаћих паса (Canis lupus familiis), молекулима ДНК се придодају метилне групе, које могу утицати на активности појединих сегмената ДНК, без да нарушавају сам ДНК молекул.

Ови процеси имају своју функцију, али се могу користити и за одређивање старости. То се назива епигенетски сат.

На челу са генетичарима Тином Ванг и Треј Ајдекер са калифорнијског Универзитета у Сан Дијегу, истраживачи су покушали да упореде епигенетски сат људи са епигенетским сатом паса. Животни век паса варира од шест до седам година код крупнијих раса, као на пример мастифа, па до 17, 18 година код чивава. Упркос овим варијацијама, сви пси показују сличну развојну физиолошку и патолошку путању.

Одређена раса нуди снажну хомогеност генома, што певећава шансу за препознавање генетских фактора повезаних са комплексним особинама, укључујући и старење. Зато се тим у овој студији определио за расу лабрадор ретривера.

Податке добијене анализом паса, упоредили су са доступним подацима о метилацији ДНК добијене из узорака од 320 људи старих између једне и 103 године, и узорцима од 133 мишева. Научници су циљано секвенцирали карактеризацију метилома код 104 лабрадор ретривера старосног распона од 16 година.

Поредећи са људским метиломима утврђено је да однос у погледу старости између паса и људи није линеаран. Највећа сличност је постојала када се упореде млади пси и млади људи, а старији пси и старији људи.

То подударање епигенетских сатова омогућило је тиму да добије формулу за израчунавање 'људске' старости паса: људске_године = 16ln(године_пса) + 31.

Дакле, потребно је помножити природни логаритам старости пса у годинама (постоји калкулатор за одређивање природног логаритма) са 16, а затим додати 31. Тако се добија старост пса у „људским годинама“.

Помоћу ове формуле, одређене старосне доби су се врло добро подударале. Откривено је да пас стар седам недеља кореспондира са бебом од девет месеци, што је период када и бебама и штенцима избијају зуби. Такође, по овој формули поклапа се и просечна дужина живота која за лабрадоре изности 12, а за људе 70 година.

Међутим, постоје одређени периоди у животу паса и људи када се старост не поклапа. Пси пролазе кроз пубертет и постају полно зрели много брже од људи, тако да се у том периоду од адолесценције до средње доби старосно уопште не поклапају. Рецимо, лабрадор од пет година по овој формули има 56 људских година, али пошто метилација код паса временом успорава, људи могу да их сустигну.

Поред тога, постоји и тај проблем што различите расе паса различито старе. Због тога вероватно никада нећемо моћи да утрвдимо јединствену формулу, али и овако непрецизна формула, заснована на епигенетском сату, је много поузданија, него просто множење са седам.