Колико смо решени да зауставимо климатске промене

Климатске промене нису туђа брига, јер се тичу свих нас. Ипак, досадашњим напорима држава, јасно се види да није могуће постићи глобални циљ Споразума о клими из Париза. Зато је неопходна снажна акција и политичка подршка у земљи, региону али и широм света.

Планета више није у равнотежи – пожари, суше, поплаве, плиме које гутају копно, невиђени таласи који се разбијају о стене... Степен топлија атмосфера садржи седам одсто више влаге, циклони су снажнији, а црвени аларм је све чешће укључен.

„Није проблем што температура расте последњих деценија већ што тај пораст постаје све бржи и бржи. Пре 40 година био је 0,3 степена по декади, али у последњих 10 – 20 година тај тренд је виши, око 0,6 степена по декади, односно сада је промена температура дупло бржа него што је била 80 година прошлог века. Видимо да је процес климатских промена све интензивнији и то је оно што брине научнике и због чега они мисле да нам је остало врло мало времена да одреагујемо“, рекао је проф. др Владимир Ђурђевић са Физичког факултета у Београду.

У Србији пољопривредници не памте да су сејали после Митровдана, а ове јесени на то их је приморао петомесечан сушни период. Екстремна и изузетна суша најтеже је погодила централне и јужне пределе земље.

„У односу на европске земље, пољопривредна производња у Србији је изложена највећем броју ризика. Само ове сезоне смо приморани да наводњавамо пшеницу у октобру, а за то ће бити потребне додатне количине воде за наводњавање. Наша земља је сиромашна водама и зато је неопходно да се изграде акумулације“, каже проф. др Ружица Сричевић са Пољопривредног факултета у Земуну.

Иако је Европска унија лидер у борби са климатским променама, од 28 земаља чланица само су три - Португалија, Шведска и Грчка, на путу да смање емисију CО2 за 40 одсто до 2030. године.

Урсула фон дер Лејен, која ступа на чело Европске комисије 1. децембра, има амбициозан план – мање емисије у Унији за 55 одсто.

Зато је пред Европом велико спремање у области енергетске ефикасности у зградарству, али и у саобраћају. На губитак доброг ритма у заустављању загревања упозаравају и Уједињене нације.

„Први пут 2018. забележена је стагнација у производњи електричне енергије из обновљивих извора. Међутим нада постоји. На недавно одржаној конференцији о клими у Њујорку, преко 65 држава изразило је своју спремност да до 2050. постигне нето нулту емисију гасова са ефектом стаклене баште, а њима су се придружили преко 85 приватних компанија и 130 представника банкарског сектора“, изјавио је Мирослав Тадић из Програма УН-а за развој у Србији.

Климатске промене незадрживо доносе земљу коју не можемо да узорермо, ваздух који видимо, реке којима бродови не плове...

Париски климатски споразум није коначно одредиште већ полазна тачка. Колико смо решени да зауставимо климатске промене, сазнаћемо већ почетком децембра у Мадриду на конферецији Уједињених нација, када ће доћи сви којима је до очувања планете стало.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво