Климатске промене су последица нашег бахатог односа према природи

Анализа свих фактора који утичу на негативне ефекте климатских промена и на губитак биодиверзитета, као што су повећање људске популације, повећање производње меса, саобраћај, емисија угљен-диоксида, губитак шума, показује да нема времена за губљење, упозоравају научници, међу којима је и професорка из Србије.

„У овом раду истиче се да је такозвани луксузни начин живота или да кажемо бахати начин живота, тесно повезан са свим овим факторима који негативно утичу на климатске промене, односно, појачавају негативан ефекат савремених климатских промена. Проблем је када много различитих фактора почиње да се убрзава и негативно делује на живи свет“, истиче професорка др Јелка Црнобрња Исаиловић, редовна професорка Природно-математичког факултета универзитета у Нишу и научни саветник Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" - националног института Србије Универзитета у Београду.

Климатских промена је било и у прошлости, али су се дешавале мног спорије у поређењу са данашњим.

„Данас је планете у просеку топлија за један степен. То не делује пуно, али у ствари тај један степен узрокује све остале промене које нас окружују и које нас муче, а то су првенствено те промене везане за екстремне временске и климатске догађаје, као што су ти топлотни таласи, суше, пожари, поплаве и разни други проблеми из којијх, пак, опет произилазе последице, као што су смањени приноси, ширење неких болести које су захватале много мања подручја, изумирање појединих врста или померање зоне у којима поједини биљне и животињске врсте живе, наглашава професор Владимир Ђурђевић са Физичког факултета Универзитета у Београду.

Тренутно је глобални океан виши за око двадесетак центиметара. Према неким од најгорих сценарија, због тога што се део Јужног пола последњих година отапа све брже, могућ је пораст нивоа светског мора чак и од пет до шест метара у наредних 150 година.