Пећина Орловача – њен накит је уникатан

Њени сталактити и сталагмити се сматрају јединственим - богатством и формом. Њени ходници су пространи и дуги, а од знаних 2,5 километра, за сада је уређено 560 метара стаза за посетиоце, уз једну, важну опаску - ништа не дирати и не фотографисати, јер је ниво светлости прилагођен опстанку живог света пећине.

Спелеолози су је открили 1975. године, и то кроз улаз који се сада не користи.

Младен Самарџић, стручни сарадник за културно-историјска и природна добра општине Пале каже да је канал кроз који су они прошли био широк 50 центиметара.

„Пећина се састоји из три спрата, сува спрата, један од њих је први улаз, односно улаз првих истраживача, то је доњи спрат пећине. Средњи спрат је богат пећинским украсима, и горњи спрат, где су и нађене кости пећинског медведа је горе“, рекао је Самарџић.

Очекивани сусрет овог сталактита и сталагмита, могао би се десити за око пет хиљада година, јер  за један центиметар овог дивног пећинског накита потребно је да прође дуже од два века.

О величини пећинских медведа који су овде живели до пре 16 хиљада година, сведоче пронађени остаци - кости и лобање, горостаса који су били високи метар и седамдесет и тешки више од тону. Много мањи, али једнако важни су живи становници пећине - инсекти и две врсте слепих мишева који су на црвеној листи угрожених врста.

„Морамо да водимо бригу о њима. Јер, уласком човека у било које природно станиште,ми угрожавамо њих - јер они су домаћини, а ми смо гости“, рекао је Самарџић.

Зато је број поселитала у Орловачи ограничен, у заштити пећинског мира и то је важно - па се у недрима земље, недалеко од олимпијске Јахорине, успешно чува оно што туристи и желе да виде.