Четири алпаке у Ваљеву, али и целој Србији

Лепе и атрактивне су алпаке на породичном имању Милијана Савића, на самој периферији Ваљева. како су и одакле стигле овде, зна само Милијан. Алпаке су му биле велики изазов да их први почне гајити.

„Јако је животиња занимљива за гајење, лака за гајење, за дресуру. Њихова вуна се сматра најквалитетнијом вуном на свету, постиже изузетно високу цену. Користи се пуно као терапијска животиња, нарочито код неуролошких оболења и веома је скромна у својим захтевима“, прича трговац Милијан Савић.

Алпаке су се брзо и лако прилагодиле нашем поднебљу. Два скупоцена младунчета рођена су у Ваљеву. 

„То је животиња која не тражи нити стају, односно потребна јој је само једна надстрешница. Њена исхрана се заснива на отприлике 50 одсто исхране коју користе овце или козе, док је њена вредност вуне, може се рећи, 30 па и више пута већа него вуна од оваца“, објашњава Савић.

У Србији више нигде нема алпака, зато овде ипак имају мали проблем – све четири алпаке су женке. Брига је сада како проширити стадо.

Док се решава то питање не престаје посвећеност и љубав целе породице Савића према алпакама, али и пони коњима и козицама.

„Животиње су увек биле велика очева љубав и он је желео када заврши са послом да се посвети њима. У почетку, нама се та његова идеја није много допадала, али како су животиње почеле да пристижу ми смо све више и више њих волели“, каже Милијанов син Радосав.

Унук Данило дао је свим коњима имена, а свакодневно проводи време са животињама на имању.

На два хектара свог имања, поред реке Јабланице, Савић је најпре засадио 400 ораха и стотинак дрењака. Језеро је порибљено шараном и кленом, а служи за наводњавање садница. 

Алпаке, пони коње и козе је набавио и због органског ђубрива потребног за орахе и дрењке.