Пчеларство се воли, са пчелама се живи

Све је почело када су се преци пчеларке Вере Фехер Живојнов почетком 20. века доселили из Румуније у оближње Велико Средиште.

„Пчеларством су почели одмах да се баве и с једне стране и са друге стране то није било пуно, било је десетак кошница“, прича ова пчеларка из Иланџе.

Од десет кошница с колико су прозводњу меда започели њихови преци, породица Живојнов данас их има око сто и не намерава да ту стане.

Пчеле углавном воде на испашу у оближњу Делблатску пешчару.

„Углавном крећемо с пашом уљане репице, после враћамо на канал Дунав–Тиса–Дунав на багрем онда у Делиблат, а враћамо на канал за ливаду, после иде липа и крајња паша је сунцокрет“, објашњава Верин син Боривоје Живојнов.

Од пчеларства се може живети, али да би „из кошница текао мед“ потребна је велика посвећеност, стална улагања, али и непрестано усавршавање и допуњавање знања.

Унук Аркадије Живојнов себе види као пчелара: „Размишљао сам да упишем факутет пољопривредни и да останем на селу. Највише волим да врцам мед као и сви пчелари, то је најслађи део посла“.

Пчела мора да сакупи и преради нектар из најмање три милиона цветова да бисмо добили килограм меда. У једној кошници живи заједница од 10.000 до 60.000 пчела и свака зна шта је њен задатак.

Велика дилема је који мед купити. Породица Живојнова каже да је то мед који ми погрешно умемео да зовемо ушећерени.

„То је једино сигурно да је то прави јер се сваки мед укристалише. Багрем најспорије, уљана репица најбрже, али тада сте сигурни да сте купили прави мед, да нисте купили мед који је излаган високим температурама и тиме лековита својства уништена. Дакле укристалисан, а не како погрешно се каже ушећерен“, објашњава Боривоје.

Пчеларство мора да се воли, са пчелама се живи, кажу ови пчелари и подсећају да је мед прехрамбена намирница која не може да се поквари, има богато хранљиво и антибактеријско дејство и с првом се у народу каже да осим што храни, мед и од многих болести брани.