Рабаџије са Таре у складу са шумом и традицијом

У домаћинствима у Западној Србији дрво је, углавном, најтраженији огрев, а ових дана се у многим шумама чују моторне тестере. У Националном парку Тара посечена дрва извлаче се на традиционални начин, на воловима и коњима.

Милисав Јокић од оца је научио рабаџијски занат, а тим послом бави се последњих пет година. Након пређених милион километара и две деценије крстарења камионом по европским путевима, одлучио се да управља паром волова шумским стазама на родној Тари.

„Овде си свој газда, а тамо си... Нема, рабаџија и једно и друго. Значи ту и снијег је да ли си био у Русији, да л‘ си био у Тари. Сви се надамо бољем“, каже Милисав Јокић из Заовина.

Рабаџијањем Милисав обезбеђује новац за школовање двојице синова, а један се спрема да буде шумар на Тари. Иако је рад у шуми ризичан и опасан, сезонци долазе и из других делова Србије.

„Са коњићима је најлакше радити. У фирмама неким за 20-30 хиљада не може да се преживи. Овде ипак може да се солидно заради, солидно да се живи“, рекао је Брано Павловић из околине Шапца.

Упркос терету који носе, коње доживљавају као део породице, јер све оно што коњи превуку и дрвосече претуре преко својих руку.

„Гледамо коње као децу. Буквално овде може да се види на њима. Нигде рану немају, нигде нису огребани. Значи, водимо и угађамо им и самаре и ћебад све стављамо испод самара, да то не прави ране“, објаснио је Вељко Милосављевић из Дљина.

Шумски подмладак мора да се гаји

А у Националном парку воде рачуна о шумама, као обновљивим изворима енергије. Зато механизација може само одређеним путевима, али не залази тамо где могу радне животиње.

„Максимално водимо рачуна да се подмладак, нарочито који је квалитетан, у што већој мери заштити. Тај подмладак представља будућу састојну. Самим тим кад имамо довољно квалитетног подмлатка одређених врста у шуми, ми обезбеђујемо будућност те састојне и трајност газдовања“, истакао је инжењер шумарства Душко Јелисавчић, помоћник директора НП Тара за послове коришћења шума.

Многи су са Таре отишли за бољим животом, али они који су остали предано брину о животној средини. Бројне животињске врсте настаниле су шуме, па због богатства флоре и фауне у Национални парк долази све више туриста из целог света.

Зато ће се одатле посечена стабла и даље извлачити на традиционалан начин. Тај посао јесте тежак, али је на цени.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 21. септембар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи