Рециклирано више од 20.000 тона гума у првој половини 2019.

У десетак постројења за третман гума пнеуматици се сакупљају путем сакупљачке мреже коју организују рециклери, а која укључује сопствени систем сакупљања, као и физичка и правна лица сакупљаче са којима сарађују.

Такође, у рециклажне центре гуме стижу и од генератора отпада као што су вулканизерске радње, пољопривредна добра, депоније, индустрија, гумарска, рударска и транспортна предузећа, произвођачи и дистрибутери пнеуматика.

У Србији се примењује начело „загађивач плаћа“, проистекло из законодавства ЕУ, што значи да су увозници и произвођачи гума обавезни да плаћају еколошку таксу како би се тај новац користио да се гуме на безбедан начин збрину када постану отпад.

„Иако наплата еколошке таксе расте из године у годину, исплата подстицајних средства за збрињавање гума и свих посебних токова отпада касни дуже од годину дана и исплаћује се у мањем износу него што су фирме прерадиле отпада“, кажу у Удружењу рециклера Србије.

Држава је за третман отпада прошле године платила 34 одсто мање подстицајних средстава за отпад који су рециклери већ сакупили и прерадили.

Прошле године прерађено је укупно 42.000 тона гума, што значи да је остао неплаћен третман 14 милиона килограма гума, наводи се у саопштењу.

У Удружењу напомињу, такође, да и у овој години, када се завршава трећи квартал, рециклери још нису добили ни динара подстицајних средстава.

Рециклажа отпадних гума, како је наведено, није високопрофитабилан посао, јер подстицајна средства покривају само део трошкова сакупљачке мреже, транспорта отпада и захтевне и скупе технологије третмана ове врсте отпада, па се једино великим обимом производње и пласманом сопствених производа, насталих из процеса рециклаже, може остварити одређени профит.

У Удружењу подсећају да отпадне гуме припадају посебним токовима отпада, као и батерије, акумулатори, отпадна уља, отпад од ЕЕ производа, јер захтевају посебно управљање отпадом од места настајања, сакупљања, транспорта и третмана, у супротном могу да имају негативне последице на животну средину и здравље људи уколико се неадекватно збрињавају.

Приликом неконтролисаног паљења гума у атмосферу се ослобађа дим који садржи бројне штетне материје, испуштају се отровни гасови диоксини и фурани који негативно утичу на здравље људи и околину, а неретко су и појачаног канцерогеног дејства.

Такође, топљењем гума настају течни полутанти који продиру у тло и могу бити опасни загађивачи уколико допру до површинских и подземних вода. 

Рециклирањем гума се чувају ресурси јер се добија гумени гранулат од кога се праве разноврсни производи као што су подлоге за спортске терене, дечја игралишта, изолациони материјал, канте за смеће, додатак за асфалтне мешавине за израду путева, ауто-делови, облоге за штале и друго.