Рупа у озонском омотачу најмања у последње три деценије?

Научници процењују да би рупа у озонском омотачу изнад Анктартика ове године могла да буде најмања у претходне три деценије.

Мерење постепеног нестајања гаса, у високим слојевима атмосфере показују да се, ове године, није отворила онолико колико се то обично деси, јавља Би-Би-Си.

Коперникус служба за посматрање атмосфере (CAMS), која ради при Европској унији, наводи да је да је тренутно рупа упала мање површине него што је просек за средину септембра. Рупа се тренутно налази далеко од тачке Јужног пола.

Стручњаци поменуте службе, стациониране у Редингу у Великој Британији, предвиђају да ће се ниво озона стабилизовати у наредном периоду, чак можда и повећати.

Озон је молекул састављен од три атома кисеоника. Главна улога му је филтрирање штетних ултраљубичастих зрака. Овај гас се стално ствара и разграђује у стратосфери, то јест на око 20 до 30 километара изнад површине Земље.

Када атмосфера није загађена, овај циклус стварања и растварања је уравнотежен. Једињења која садрже хлор и бром, а резултат су људских активности, нарушавају ту фину равнотежу, те утичу на мањак озона, то јест тањење озонског омотача. Истањеност омотача најуочљивија је изнад Антарктика сваке године у септембру и октобру.

Монтреалским протоколом потписаним 1987. године забрањена је употреба и производња најштетнијих супстанци како би се ситуација побољшала.

Прошле недеље рупа, то јест екстремна истањеност омотача била је површине око пет милиона квадратних километара. У поређењу са прошлом годином у исто време, та површина је износила више од 20 милиона километара квадратних, то јест била је четири пута већа, а 2017. године површина је износила десет милиона квадратних километара.

Другим речима, ситуација се мења дрстично из године у годину. 

Услови за истањивање омотача из године у годину стварају се чим Антарктик почне да оставља зиму за собом. Хемијске реакције које утичу на уништавање озона у хладној средини стратосфере покреће повратак сунчевих зрака након хладног периода. 

Научници кажу да иако су ове године такви процеси почели раније него иначе, нагло загревање за 20 до 30 степени у вишим слојевима атмосфере их је прекинуло.

Прошле године на скупу Светске метеоролошке организације о овом проблему научници су оценили да би око 2060. године могао да се очекује повратак на стање у којем је озонски омотач био пре седамдесетих година 20. века.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(среда, 18. сеп 2019, 05:52) - anonymous [нерегистровани]

Podaci

Na ovom holandskom sajtu projekta Evropske svemirske agencije, koji se zove TEMIS, moguce je videti podatke stanja u vosokim slojevima atmosfere za duzi niz godina. Ozonska rupa iznad juznog pola je bila najveca 2015. godine i iznosila je oko 25mil km2. Stanje je totalno nepredvidivo usled takvog kretanja vazdusnih masa uzrokovanog klimatskim promenama tj.ljudskim aktovnostima.
Na drugoj stranici moguce je za zadatu geografsku koordinatu videti trenutnu debljinu ozonskog omotaca kao i prognozirane vrednosti za naredni period. Vrednosti ispod 220 DU se smatraju ozonskom rupom.
Uospteno govoreci stanje je vrlo promenljivo i nuzno je pratiti ga redovno a nase teznje bi trebale da idu ka smanjivanju CO2 u atmosferi i vracanju na ranije vrednosti. Najbolji nacin za to po tvrdnjama naucnika uz smanjenje emisije je i sadnja suma tj. povecavanje procenta pokrivenosti planete sumama buduci da drvece u sebi skladisti ugljenik a oslobadja kiseonik.

(среда, 18. сеп 2019, 03:49) - anonymous [нерегистровани]

Dešavanja

sa ozonskim omotačem i ubrzane klimatske promene imaju istog uzročnika ali ne zavise jedno od drugog. Moguće je da je omotač zdrav a da temperatura raste, kao i obrnuto. Tako da je ovo "cogito" u naslovu pomalo pretenciozno.

(уторак, 17. сеп 2019, 19:09) - anonymous [нерегистровани]

Cogito, ergo sum

Nema sumnje da su u pravu. Klimatski haos na planeti je u direktnoj suprotnosti sa iznenadnim poboljšanjem ozonskog omotača. U stvari, nikad nije bilo bolje i stvari se kreću u odličnom pravcu. Nema razloga za brigu, sve je pod kontrolom.