Мала група суперкорпорација контролише судбину света

У новој студији се наводи да елитни слој доминантних транснационалних корпорација (ТНЦ) у својим рукама држи огромну моћ и утицај на планету и њене становнике.

„Домет на којем ТНЦ функционишу и брзина и повезаност коју галванизују широм света је без преседана у историји“, наводе истраживачи, предвођени Карлом Фолком из Шведске краљевске академије.

Према њиховим речима, џиновске корпорације постале су дефинишућа одлика планете, са људима као хипердоминантном врстом у биосфери који утичу на глобалне патерне у еколошким променама.

Овакве оцене нису нове, наводе научници. Утицај суперкорпорација може се лако видети скоро свуда у људској привреди и друштву.

„Може се видети у животној средини, где је само 100 компанија одговорно за 70 одсто емисија штетних гасова. Може се видети у технологији, где технолошки џинови уживају монополистичку доминацију над претрагом и друштвеним интеракцијама“, истиче се у истраживању.

Фармацеутске компаније, даље се наставља, постале су толико моћне да могу да стварају читаве здравствене кризе, а енергетске компаније могу да утичу на климатске кризе деценијама унапред.

И сама наука и комуницирање и пренос информација такође су нарушени феноменом корпоративне консолидације и контроле.

Међутим, само зато што корпорације имају толику моћ, не значи да не могу да се понашају одговорно.

Како зауздати корпорације

Фолк и његове колеге идентификовали су шест трендова који, ако се искористе, могу да помогну у еволуцији данашње корпоративне друштвене одговорности у другачији одрживи модел, који су назвали Corporate biosphere stewardship.

Истраживачи истичу да досадашње апеловање на добру вољу корпорација није ефикасно, нити да је државна контрола и регулација њиховог понашања довољно јака, додајући: „То мора да се промени.“

„Разумевање и предузимање корака према новој динамици антропоцена је фундаментално за добробит човечанства, а у оквиру њега се налазе и суперкорпорације“, сматрају научници.

Објашњавају да се морају постављати нове одрживе норме понашања и усклађивати нови глобални политички циљеви.

На другим пољима аутори наводе доказе да боље регулисање понашања корпорација кроз јасне дозволе како могу да послују доводи до одрживог пословања и корак су у правом смеру.

Технолошки трендови који подстичу „радикалну транспарентност“ такође постају популарнији, што поспешује могућност да корпорације преузимају одговорност.

Наравно, додају, препоруке и посматрање позитивних трендова не значи да ће добро превагнути. У свету који се налази на ивици жилета климатских промена јасно се види како лоше вођење енергетског сектора може да доведе до катастрофалних последица.

Аутори студије истичу да се такве ствари морају променити драстичним акцијама, као и да корпорације морају бити део решења.

„Глобална доминација копорација је реалност у антропоцену, а трансформативна промена је хитно потребна“, закључује се у истраживању објављеном у часопису Нејчер еколоџи енд еволушон (Nature Ecology & Evolution).