На Тибетанској висоравни заробљено је 15 одсто светског леда

Научници због тога то подручје називају „трећим полом“, јер чува највећу залиху снега и леда после Арктика и Антарктика.

Тибетанци сматрају да је светогрђе покушати попети се на Кавакарпо, али су, без обзира на то, многи покушали и погинули.

Чланови међународне експедиције која је имала 17 припадника трагично су настрадали трећег јануара 1991. године, када их је затрпала лавина. Десет година касније, власти у Пекингу коначно су забраниле приступ планинарима.

Упркос забрани, Кавакарпо и даље угрожава бројне људске животе, али сада тиме што се глечер у њеном подножју убрзано топи.

Глечер Мингјонг убрзано нестаје, па се сматра да је то један од најбрже нестајућих глечера на свету.

Од 1970. године, тибетански глечер је изгубио чак четвртину свога леда.

Како преноси Јутарњи лист, ових дана се очекује објављивање извештаја Међувладиног панела о климатским променама (IPCC), чији научници процењују да ће до краја века нестати преостале две трећине тибетанског глечера.

Чак и ако се међународна заједница договори о хитним променама којима би се ограничило глобално загревање, тибетанска ледена громада ће наставити да се топи.

Глечер Мингјонг називају замрзнутим азијским водоторњем. Он је извор десет највећих светских река, Ганга, Брамапутре, Жуте реке, Меконга и Инда, којима се водом снабдева 1,6 милијарди људи.

Стање је депресивно и застрашујуће, рекао је за Гардијан Џозеф Шеа, стручњак за глечере са Универзитета Северне Британске Колумбије.

„То мења природу планина дубоко и врло видљиво“, тврди Џозеф Шеа.

Пажњу научника и светске јавности много више заокупља судбина Северног и Јужног пола, чему доприноси и то што локалне власти на Тибету ограничавају приступ научницима.

Овог лета, међутим, научници са америчког Универзитета Колумбија су анализирали старе снимке шпијунских сателита из времена Хладног рата и установили да се лед све брже топи.

Лед се сада топи готово двоструко брже него у периоду од 1975. до 2000. године, кад је просечна температура била за један степен Целзијуса нижа.

Глечери на подручју Хималаја губе око пола метра леда годишње због климатских промена које је изазвао човек, установили су научници.

Један од разлога за убрзано топљење леда је и то што се просечна температура на Тибетанској висоравни, као и на Арктику и Антарктику, расте три пута брже од светског просека.

Ако се не обузда емисија гасова стаклене баште, три светска пола очекује додатно загревање од пет степени, упозоравају стручњаци за климу.