Јапан намерава да радиоактивну воду из „Фукушиме“ баца у Пацифик

Осам година касније, у „Фукушими“ се налази милион тона контаминиране воде. Вода долази из два главна извора. Прво, цунами је извазвао прегрејавање реакторских језгара и њихово топљење, а радници су морали да убризгају воду у језгра да их охладе. Осим тога, подземна вода се после несреће излила испод реактора и помешала са радиоактивним материјалом.

Да би ускладиштили воду, постројење тренутно има око 1.000 запечаћених резервоара, али вода се полако накупља. После лета 2022. године неће бити довољно места за складиштење.

Јапански министар за заштиту животне средине, Јошиаки Харада, рекао је да ће од 2022. године једина могућност бити да се радиоактивна вода излива и разблажава у мору. Влада, међутим, и даље чека мишљење струног панела пре него што донесе одлуку.

Са друге стран,е групе за заштиту животне средине, попут „Гринписа“, наводе да је једина еколошки прихватљива могућност да се настави складиштење загађене воде и њено филтрирање.

Тај процес, међутим, веома је скуп.

Међународна агенција за атомску енергију у историји је само две две нуклеарне катастрофе су обележила као „ниво 7“ – „Фукушиму“ и „Чернобиљ“.

Већи део радијације током катастрофе у „Фукушими“ завршио је у Тихом океану, али је катастрофа довела до евакуације 200.000 људи, од којих 43.000 још не може да се врати.

Јапански Центар економске истраживање проценио је да би чишћење могло да кошта и до 660 милијарди долара.

Убрзо након цунамија, радници у „Фукушими“ направили су резервоаре за складиштење загађене воде, која је хладила реакторска језгра. Али је у међувремену кроз пукотине пробила и подземна вода, што је значило да много више воде загађено него што је била првобитна процена.

Да би прочистили воду, стручњаци су користили зеолит – вулкански минерал који се везује за радиоактивни изотоп цезијум. Касније, 2013. године, филтрирали су воду за стронцијум, али су имали проблем са тритијумом, јер се веома лако везује за воду.

Три године касније, јапанско министарство закључило је да нема расположивих метода за одстрањивање тритијума.

„Гринпис“ је касније, међутим, саопштио да је јапанска влада одустала због цене од једног метода, по којем би компанија „Курион“ поставила постројење које кошта милијарду долара, и којој би било потребно неколико стотина милиона долара сваке године рада.