За спас планете током живота морамо засадити бар 30 стабала

Климатски екстреми су последица глобалног отопљавања, а томе су допринели и пожари у Амазонским тропским шумама и у Сибиру, што ће имати несагледиве последице по живи свет. Смањује се количина кисеоника на планети, повећава се годишња температура ваздуха и утиче на пораст испаравања мора.

У прашуми Амазоније, најбројнијем станишту биљних и животињских врста, која се назива и „плућима света“ и која је један од највреднијих ресурса који Земља има, јер производи кисеоник и апсорбује огромне количине угљен-диоксида, ове године забележено је више од 70.000 пожара. Скоро два пута више него прошле године.

„Свака десета врста која је позната науци на планети живи у амазонским тропским шумама, што значи да ми угрожавамо 10 одсто популације живог света. То је апсолутно ненадокнадиво. Домородачка племена која живе у тропским кишним шумама које су угрожене чине око 30 милиона људи“, напомиње биолог Душка Димовић из Светског фонда за природу.

Пожари у Амазонској прашуми, али и у Русији, Канади, Грчкој, озбиљно нарушавају здравље планете и убрзавају климатске промене.

„Појачане емисије гасова стаклене баште акумулираће огромне количине угљен-диоксида, због чега ће доћи до још бржег повећања средње глобалне температуре, а то ће још више утицати на локалне појаве екстрема и лагано, али сигурно загревање наше планете“, наглашава доцент др Ана Вуковић, метеоролог са Пољопривредног факултета у Београду.

Када би се шуме које постоје на земљи изгубиле, емитовало би се десет пута више угљен-диоксида него сада. Најефикаснији а и најјефтинији одговор на климатске промене, јесте глобално пошумљавање.

„Да би се добио екосистем са свим својим сложеним функцијама какав је био пре ових пожара, да би добили ту квалитетну тропску шуму потребно је више десетина година, а да би се успоставио квалитетан шумски екосистем барем 50 до 60 година. Свака особа би у свом животу требало да сади 30 до 40 стабала“, напомиње професор Ратко Ристић, декан Шумарског факултета у Београду.

И док неки уништавају и пале шуме, други су озбиљно приступили пошумљавању. Нови Зеланд је све је ближе циљу да засади милијарду стабала. Етиопљани су у једном дану успели да засаде више од 350 милиона стабала.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(субота, 07. сеп 2019, 10:39) - anonymous [нерегистровани]

Megapolisi

Neka drvece sade oni koji najvise I zagadjuju - razvijene zemlje zapada, koje imaju milionske megapolise sa ogromnim brojem vozila sa motorima sa unutrusnjim sagorevanjem. Zamislite kada bi stanovnici Njujorka, Los Andjelesa, Tokija, Londona… da svaki zasadi po 30 stabala, disala bi Zemlja bez problema.

(уторак, 03. сеп 2019, 18:36) - anonymous [нерегистровани]

Budaletine

Prekinite sa pisanjem gluposti doprinos drveca kiseoniku je ravan nuli. Kiseonik nam dolazi iz mora i sa livada.

(уторак, 03. сеп 2019, 15:47) - sanja [нерегистровани]

cist vazduh

Treba da sadimo i cuvamo drvece, jer ono zivot znaci i prociscava nam vazduh, ali i kod kuce treba da procistimo vazduh sa Ambilife prociscivacem vazduha, ruski proizvod, eliminise sve neprijatne mirise, a ukucani udisu svez vazduh.

(уторак, 03. сеп 2019, 13:46) - anonymous [нерегистровани]

29 do sada

Jos malo.

(уторак, 03. сеп 2019, 13:10) - anonymous [нерегистровани]

"88"

sadnica za "Druga Tita" je bila floskula,ali se nekada na radnim akcijama radilo udarnicki na ozelenjavanju i posumljavanju,danas se svaka vlast od prethodne "razlikuje"tako da sve sto je prethodna uradila ne valja,a oni ce "bolje.Nikada niko nije nista bolje uradio." Suma "Timothy John Byford," najlepsa na Banjici,i tamo su hteli sve da poseku i grade stanove,na srecu je pronadjena entuzijazmom pojedinca zasticena vrsta ptica, pa nisu smeli,zato se suma i zove po njemu.Ipak su srusili jedan deo jer je neko dobro platio,i napravio atletsku dvoranu.