Пластичне кесе од 2020. протеране из Београда

„Потпуно подржавам одлуку Београда и позивам друге локалне самоуправе да се озбиљно и на овај начин ефектно позабаве овим проблемом као што то и Београд чини“, рекао је Триван Танјугу.

Министар заштите животне средине подсетио је да је само прихватањем трговинских ланаца да наплате пластичне кесе смањило њихову употребу и до 80 одсто.

Триван каже да је београдска одлука један од примера где ће се врло ефектно показати како се лако и брзо могу донети ефикасне мере за заштиту животне средине и додао да је она резултат сарадње Министарства које је кроз Закон о главном граду дало прилику Београду за овакву одлуку.

„Београд је перјаница кад је у питању заштита животне средине у нашој земљи, а у многим стварима и у региону“, оценио је министар.

Секретар Удружења за хемијску и гумарску индустрију и индустрију неметала при Привредној комори Србије (ПКС) Драган Стевановић наводи да у Србији тренутно постоји око 150 произвођача пластичних кеса који запошљавају око 2.000 радника.

Оценио је да ће мера забране пластичних кеса у Београду, које је највеће тржиште, сигурно утицати на смањење производње, као и да ће се одразити на њихово пословање.

„Производња кеса је ове године пала 39,7 одсто у односу на прошлу годину због најављених мера, али и због наплате кеса у великим супермаркетима“, објаснио је Стевановић.

Каже да за предузећа која се баве производњом пластичних кеса нема алтернативе, те ће она, ако се забрани коришћење кеса у целој земљи, стати са производњом.

Европска унија донела је меру којом се поједине врсте пластике за једнократну употребу, попут сламки и прибора за јело, забрањују од 2021. године, а министар Триван каже да Министарство прати све препоруке ЕУ.

„Ми смо спремни да то применимо код нас у Србији, а до краја ове године позабавићемо се промишљањем како то да изведемо, док ћемо следеће године најавити мере за избацивање једнократне пластике“, рекао је министар.

Драган Стевановић каже да је све то део Стратегије ЕУ за смањење пластичног отпада до 2030. године, којом су, наводи он, предвиђена ограничења у примени пластичних производа за једнократну употребу, смањење неке врсте пластике, као и мере за смањење пластичног отпада у мору.

Осим циља да се смањи пластика, а најпре она за једнократну употребу, Стевановић наводи да је државама ЕУ предложено да донесу план којим ће бити обухваћена и алтернативна решења како не би била угрожена привредна производња.