Од вреве земунског асфалта до зелене оазе мира деле вас само једна врата

Двориште са најразличитијим биљкама, вештачким језером, фонтаном, огромним кавезом са папагајима и мноштвом украса и камених статуа.

Од врелог земунског асфалта до оазе зеленила и мира деле само једна врата. И ко би рекао, Душан Џакић у свом врту угађа дечјој радозналости. Практично им показује како се гаје биљке, хране животиње, како се ужива у природи али, пре свега, како се она воли и колико може да нам пружи заузврат.

Након завршетка такмичарске спортске каријере, Душан се у потпуности посветио баштованству и вртларству.

„Још као мали кад сам са оцем и пријатељем из комшилука, њиховом децом, ишао на пецање, мени се допадало – звук, боје, мириси у природи и онда сам решио да направим тако нешто код себе у врту. Сваке године сам додавао по нешто и мислим да то никада неће ни стати док једнога дана не буде овде права џунгла“, каже Џакић.

У свом врту има разноврсне биљке. Многе од њих не виђамо баш често у баштама.

„Овде имам аутохтоних биљака доста које су са наших подручја, али имам и доста тропских биљака, имам биљку месождерку, банане, палме“, наводи Џакић.

Душан би волео да своју љубав али и знање о биљкама преноси деци, или да им једноставно уступи амбијент за часове у природи.

„Вртићи и школе које желе да предају часове природе и друштва овде увек су стварно добродошли. Мени пријатељи долазе овде стално са децом и велики проблем кад треба да крену кући“, истиче бивши ММА борац.

Душан Џакић негујући свој врт свакодневно учи о биљкама, шири познанства, али и добија нове идеје.

„Вртларство сам почео да схватам и као терапеутску неку намену код човека да имам прилике да ми пријатељи дођу уморни с посла, виде да нешто садим и не питају већ сами прилазе да нешто помогну. Једноставно заборавите на све проблеме када сте окружени само природом“, каже Џакић.

Није лако направити овакав врт, али грешке не би требало да вас обесхрабрују, каже Душан, посебно због тога што се сва уложена пажња врати на најлепши начин.

„Ботаника, вртларство, брига о природи вас уче одговорности - свему је потребна нега и љубав да би расло“, закључује Џакић.

У бригу о овом врту укључена и Душанова породица, посебно мама, а тада је све и лакше и лепше.