Слатководне шкољке, неуморни „чистачи“ воде, могу да живе и до 30 година

„Слатководне шкољке су разноврсна и значајна група водених организама у копненим водама, нарочито у равничарским рекама и у различитим типовима стајаћих вода. Станишта слатководних шкољки у рекама, односно у водотоковима Србије су углавном приобални делови доњих токова великих равничарских река, као што су Дунав, Сава и Велика Морава, где преовладава фино гранулисани песковито-муљевити супстрат“, рекла је Јелена Томовић из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

Додала је да је еколошка улога шкољки у воденим екосистемима веома важна јер су филтратори, што значи да доприносе самопречишћавању и одржавању воденог екосистема у целини. Истакла је да једна одрасла шкољка на дневном нивоу може да профилтрира 50 литара воде.

„Већина врста је високоосетљива на осцилације у воденим екосистемима, како загађењем, тако и на осцилације температуром и на промену водостаја. Приликом изградњи брана, односно хидроелектрана, када долази до ремећења нивоа воде, пошто су шкољке слабо покретне, организми који се врло мало крећу, када се вода нагло повуче, дешава се да, на обалама, Дунава имамо велики број угинулих јединки“, додала је Маја Раковић, такође из института „Синиша Станковић“, гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Додаје да поједине врсте шкољки које су унесене, могу имати неке негативне особине. Као пример је навела зебра шкољку која прави велику продукцију приликом размножавања, прави гроздасте структуре, хвата се за чврсту подлогу и високо је инванзивна врста.

Када је реч о животном веку, шкољке живе 20 до 30 година. У њиховом развоју неопходне су рибе, јер се у једном стадијуму сазревања, каче за њихове шкрге. Ако шкољка то не успе, не може се до краја развити па ни преживети.

Јелена Томовић наглашава да су слатководне шкољке данас међу најугроженијим врстама бескичмењака.

„Као главни фактори су истакнути загађење, измена карактеристика станишта, прилив инвазивних врста, смањење бројности популација риба“, објаснила је Томовићева.

Недавно је у Србији отворен Музеј шкољки у Хаџи-Ђериној улици у Београду.

„Пар нас ентузијаста је ушло у ту идеју да излажемо експонате љуштура, како шкољки тако и пужева. То се не односи само на слатководне врсте већ и на копнене, мора и океане. То је једна интерактивна прича, трудимо се будемо интересантни широј популацији“, рекла је Маја Раковић.