На Гренланду отапање леда направило нових 50 језера

Научници су испод леда на Гренланду открили више од 50 нових језера, а досада су била позната само четири. Новооткривена језера се налазе под леденим покривачем дебелим неколико километара.

Притисак и геотермална топлина успевају да одрже воду у текућем агрегатном стању, а вода настала отапањем задржава се у шупљинама.

Услед све виших температура лед се отапа и креће се према океанима, а вода олакшава померање леда. Кад би се сав гренландски лед отопио, висина океана порасла би за седам метара.

Џејд Боулинг са Универзитета у Ланкастеру проучила је и прегледала 570.000 километара леденог покивача захваљујући подацима прикупљеним радаром у склопу Насиног програма.

Научници америчке свемирске агенције редовно су прелетали ледену плочу како би мапирали облике стена и њихову унутрашњост. Њихови подаци указују на то да се испод ледене површине налази пуно воде.

Боулинг је током истраживања установила да постоје 54 језера и да се, за разлику од оних антарктичких, групираних око унутрашњих ледених делова, нова гренландска језера углавном налазе при крају леденог покривача који је стабилан и споро се помера.

„Језера су знатно мања од оних на Антарктици (1,4 километара просечне дужине)“, рекла је Џејд Болинг  за Би-Би-Си.

Боулинг каже да се на неколико места види да је лед 'пао', али то је вероватно зато што су ти делови језера исушени.

„Активна језера која се пуне и празне, резултирају подизањем и спуштањем леда“, каже коаутор истраживања Стивен Ливингстон и појашњава да вода из језера отиче сезонским каналима и да су ивице леденог покривача врло динамично подручје.

Професор Мартин Сигерт са Лондонског Империал Колеџа водио је истраживања на антарктичком језеру Елсворт.

„Пошто се ледени покривач битно променио у последњем циклусу Леденог доба, ова гренландска језера највероватније нису 'превише' стара. Потребно нам је још података да бисмо донели одлуку о томе да ли је овде корисно спроводити истраживања“, рекао је Сигерт.