„Оставимо природу на миру – тако ћемо је најбоље заштитити“

Недавне обилне нпадавине које су изазвале велику материјалну штету, према речима професорке Биолошког факултета и зоолога Љиљане Томовић за популацију дивљих биљака и животиња оне уопште нису неуобичајене.

„Стотинама хиљада година се суочавају са екстремним условима – великим температурним разликама, земљотресима и вулаканима. То је за њих уобичајена ствар за флору и фауну, није толико страшно колико је људима“, наводи Томовићева.

Како напомиње, најбољи начин да човек заштити живи свет је тако што ће га „оставити на миру“.

„Човек је главни разлог зашто неке врсте биљака и животиња нестају. Постоје прородни процеси екстинкције. Последњих деценија нарочито, али уназад до 300 година човек је највећи проблем, а не природне катастрофе“, указује Томовићева.

Наглашава да инидиректно човек својим деловањем утиче на климатске промене и тиме до учесталије појаве поплава и температурних екстрема, као и уништавањем станишта живог света.

„Поплаве за биљке и животиње нису проблем. Оне ће да се прилагоде или ће нестати“, додаје професорка Биолошког факултета.

Томовићева наводи пример истраживања о  понашању змија током поплава 2014. године.

„Утврђено је да су се змије које су претходно маркиране настаниле на дрвећу како би се спасиле и тако нашле начин да преживе“, објанила је Томовићева.

Нестало неколико врста биљака, за животиње недостају подаци

Томовићева наводи да је око милион врста на свету угрожено, а неке су и нестале. У Србији још није тако алармантна ситуација. „Нестало неколико врста биљака, чије станиште је уништено, док за животиње још нема довољно података“, додаје Томовићева.

„Зна се да неколико врста сисара, водоземца, гимизаваца пред нестанком. Те врсте ће нестати у догледно време, уколико се не предузму мере на заштити њихових станишта. Неће их уништити поплаве, већ човек, сечењем шума, пољопривредом“, упозорава Томовићева.

Томовићева сматра да је едукација деце кључна ствар у очувању природе, пошто је последњих пар векова на снази потпуна небрига о живом свету.

„Ако утичемо на децу, могли бисмо да утичемо на будућност. Важно је да науче да се опходе према природи другачије од нас. Потребно је да се смањи употреба природних ресурса које имамо, а човек уопште не води рачуна о природи“, каже Томовићева.

Сматра да се људи боје природе, јер су све мање везани за њу.

„Велики број људи уопште није крочио ван асфалта. Боје се дивљих животиња – инсеката, жаба, змија, гуштера. Управо страх спречава људе да почну да осећају одговорност према природи и да треба да је штите“, закључује Томовићева.