Тартуфе у прокупачком крају лакше пронаћи него продати

У потрагу за тартуфима креће се наоружан стрпљењем. Неопходно је и мало среће, а и „стручна“ помоћ добро дође. 

Пас Анди расе лагото ромањоло, осим што је званични државни првак у лепоти, показао се као изузетно вешт у проналажењу тартуфа.

„За ових пола сата он је нашао сигурно 300-400 грама“, каже Мирослав Нешковић из Прокупља.

Да би пас могао да пронађе скупоцену гљиву, потребна је обука која траје око месец дана. У томе је Мирославу помогла ћеркица Јана.

„Ја му кажем: 'Анди, тражи!', кад нађе, ја му кажем: 'Донеси!', он ми донесе и дам му саламу“, описује Јана.

„Иде прво обука послушности, па онда проналажења тартуфа, тај период је најбори од три месеца па надаље. Иначе он је са четири месеца већ у шуми налазио тартуфе“, прича Андијев власник.

Оно зашта Мирослав мора сам да се побрине је тржиште.

„Све су то накупци што иде на црно преко границе и онда су доста ниже цене него иначе. Теже је да се прода него да се пронађе. Ја сам имао среће, имам пријатеље у Немачкој и Аустрији па снабдевам њих, држе ресторане“, објашњава Нешковић.

У топличким шумама има и белог тартуфа чија се цена креће од две до три хиљаде евра по килограму, а неки примерци на аукцијама достижу вредност од по неколико стотина хиљада долара.

Црни тартуф пронађен у околини Прокупља није толико вредан, али је за наше услове скуп –килограм кошта 100 до 150 евра.

Због специфичне ароме на цени је и уље од тартуфа, а Мирослав прави и ракију. За базу користи лозовачу у коју се потопе гљиве, ферментација траје шест месеци и за сада је још нема у продаји.