Тартуфе у прокупачком крају лакше пронаћи него продати

За разлику од неких других сорти печурака које могу да се купе свуда, до тартуфа је мало теже доћи. Мирослав Нешковић из Прокупља бави се обуком паса за проналажење тартуфа, а највештији у овоме је Анди.

У потрагу за тартуфима креће се наоружан стрпљењем. Неопходно је и мало среће, а и „стручна“ помоћ добро дође. 

Пас Анди расе лагото ромањоло, осим што је званични државни првак у лепоти, показао се као изузетно вешт у проналажењу тартуфа.

„За ових пола сата он је нашао сигурно 300-400 грама“, каже Мирослав Нешковић из Прокупља.

Да би пас могао да пронађе скупоцену гљиву, потребна је обука која траје око месец дана. У томе је Мирославу помогла ћеркица Јана.

„Ја му кажем: 'Анди, тражи!', кад нађе, ја му кажем: 'Донеси!', он ми донесе и дам му саламу“, описује Јана.

„Иде прво обука послушности, па онда проналажења тартуфа, тај период је најбори од три месеца па надаље. Иначе он је са четири месеца већ у шуми налазио тартуфе“, прича Андијев власник.

Оно зашта Мирослав мора сам да се побрине је тржиште.

„Све су то накупци што иде на црно преко границе и онда су доста ниже цене него иначе. Теже је да се прода него да се пронађе. Ја сам имао среће, имам пријатеље у Немачкој и Аустрији па снабдевам њих, држе ресторане“, објашњава Нешковић.

У топличким шумама има и белог тартуфа чија се цена креће од две до три хиљаде евра по килограму, а неки примерци на аукцијама достижу вредност од по неколико стотина хиљада долара.

Црни тартуф пронађен у околини Прокупља није толико вредан, али је за наше услове скуп –килограм кошта 100 до 150 евра.

Због специфичне ароме на цени је и уље од тартуфа, а Мирослав прави и ракију. За базу користи лозовачу у коју се потопе гљиве, ферментација траје шест месеци и за сада је још нема у продаји. 

број коментара 0 Пошаљи коментар