Сламка спаса за природу

Податак да је пластичној сламчици коју користимо само неколико минута, потребно и до три века да се разгради у природи инспирисао је предузетника Драгана Филиповића да се први у Србији окрене производњи папирних сламчица.

„Крећем да истражујем, одлазим на интернет, посећујем сајмове. Последњу сајам на коме сам био је у Турској где сам упознао добављаче и сам процес производње папирних сламчица“, објашњава Филиповић.

Пласира их на нашем, али и на тржишту Аустрије и Словеније. И поједини угоститељи у Србији заинтересовани су за његов производ. Само су ретки, веровали у Драганову идеју.

„Било ми је мало чудно. Питао сам како папирне сламчице, како оне могу да стоје у води. Он ми је све објаснио и генерално ми се допала та идеја и почели смо заједно то да радимо“, каже Бранко Арнаутовић, Драганов пријатељ.

Најважније је, каже Драган, да верујете у оно што радите.

„Људи који већ знају колико пластика за једнократну употребу штети животној средини они гледају на све ово мало позитивније и хоће да сарађују и јако им је драго што постоји производња папирних сламчица. А неки други, ипак кажу да ће сачекати закон, јер папирна сламчица је скупља два до три пута од пластичне“, истиче Филиповић.

Најважнија је едукација, али и да се покрену мали иноватини бизниси који ће поред нашег, извозити и на тржиште Европске уније.

„С обзиром на то да Европска унија од 2021. године планира да укине пластичне производе који су за једнократну употребу попут пластичних сламчица, тањира и прибора за јело, добра идеја је да неки људи покрену производњу алтернативних производа и да они који сада производе неке артикле који су од таквих пластичних материјала да им нађу замену у неким другим материјалима“, наводи Сузана Обрадовић, генерална секретарка Удружења рециклера Србије.

Захваљујући бројним кампањама, предавањима и друштвеним мрежама, у свету је, употреба једнократних пластичних производа знатно смањена. Да би зелена економија заживела и код нас, потребна је, каже Драган, сарадња појединаца, институција и привреде.